U VEZI SAM SA GAZDARICOM OD 63 GODINE ZBOG KIRIJE – ALI ONDA JE SVE POČELO DA SE MIJENJA

Već nekoliko jutara budim se kod nje.

U početku sam sebi govorio da je sve to samo dogovor. Ona dobije društvo, ja ne plaćam 180 eura kirije.

Jednog jutra, dok smo pili kafu, rekla mi je:

„Znaš da više ne moraš ovo da radiš zbog stana.“

Nasmijao sam se.

„Kako misliš?“

„Kiriju ti više neću naplaćivati, bez obzira na nas.“

To me je potpuno zbunilo.

„Zašto?“

„Zato što sam shvatila da ne želim da budeš sa mnom samo zbog novca.“

Nisam znao šta da odgovorim.

Narednih nekoliko dana namjerno nisam odlazio kod nje.

Mislio sam da će mi biti lakše.

Ali nije.

Nedostajale su mi naše kafe, razgovori, njen smijeh i način na koji me uvijek čekala na vratima.

Tada sam shvatio nešto što nisam želio sebi priznati.

Više nisam išao kod nje zbog kirije.

Jedne večeri sam pokucao na njena vrata.

Otvorila je i iznenađeno me pogledala.

„Došao si po nešto?“

„Jesam.“

„Po šta?“

„Po tebe.“

Nasmijala se, ali oči su joj se napunile suzama.

Tada je rekla:

„Prije nego što odlučiš da želiš ozbiljno biti sa mnom, postoji nešto što moraš znati.“

Iz ladice je izvadila staru fotografiju.

Na njoj je bila mnogo mlađa, pored muškarca kojeg sam odmah prepoznao.

Bio je to moj pokojni otac.

„Odakle ti fotografija mog oca?!“

Pogledala me i tiho rekla:

„Zato sam ti i izdala baš ovaj stan. Tvoje prezime sam prepoznala još prvog dana.“