Tri sata kasnije pozvala me njegova majka. Čim sam se javila, čula sam da je uznemirena.
„Molim te, možeš li odmah doći kod mene? Nešto se dogodilo.“
Srce mi je počelo lupati. Bila sam ubijeđena da se moja sumnja konačno potvrdila.
„Je li moj muž kod vas?“
„Jeste, ali dođi pa ćemo razgovarati.“
Sjela sam u automobil i otišla. Kada sam ušla u kuću, muž je sjedio u dnevnoj sobi, potpuno blijed. Pored njega je bila njegova majka.
Pogledao me i odmah rekao:
„Šta si uradila sa onim prezervativima u autu?“
Zaledila sam se.
Znači koristio ih je.
„Zašto pitaš?“
„Zato što sam otvorio jedan i odmah osjetio da nešto nije u redu.“
Njegova majka nas je gledala kao da smo oboje poludjeli.
„Kakvi prezervativi?“
Nisam više mogla ćutati.
„Pronašla sam ih u njegovom autu. Mislila sam da me vara.“
Muž je ustao.
„I zato si ih namjerno oštetila?!“
„Ako ih nisi namjeravao koristiti sa drugom ženom, zašto te je briga?“
Tada je njegova majka spustila glavu.
„Zato što nisu bili njegovi.“
Pogledala sam je.
„Molim?“
„Ja sam ih stavila u automobil.“
Nisam znala da li sam dobro čula.
„Vi?!“
„Da.“
Muž je izgledao jednako bijesno kao ja.
„Mama, objasni joj sve.“
Sjela je i počela govoriti.
Njen mlađi sin, brat mog muža, nekoliko mjeseci je imao djevojku za koju porodica nije znala. Pošto je živio sa majkom i nije želio da ona pronađe pakovanje u njegovoj sobi, sakrio ga je kod brata u automobilu.
„Ali zašto ste vi rekli da ste ih stavili?“ pitala sam.
„Jer sam ih pronašla u njegovoj sobi i rekla mu da ih skloni. Nisam znala gdje ih je odnio.“
Odjednom me bilo užasno sramota.
Pogledala sam muža.
„Znači stvarno me nisi varao?“
„Nisam.“
„A poruke sa nepoznatog broja?“
„Kakve poruke?“
Pokazala sam mu telefon.
Sedmicama sam dobijala poruke poput: „Pitaj muža gdje je večeras“ i „Nije sve onako kako misliš“.
Muž ih je pročitao i lice mu se promijenilo.
„Ovo nema nikakve veze sa mojim bratom.“
„Pa ko ih onda šalje?“
„Ne znam.“
Tada je stigla nova poruka.
Telefon mi je bio u ruci.
„Vidim da ste konačno razgovarali. Sada ga pitaj gdje je bio prošlog petka između 20 i 23 sata.“
Pogledala sam muža.
„Gdje si bio?“
Nije odgovorio.
„Rekao si da si bio na poslu.“
Njegova majka ga je pogledala.
„Sine?“
Spustio je glavu.
„Nisam bio na poslu.“
Osjetila sam kako mi se stomak okreće.
„Gdje si onda bio?“
„U bolnici.“
„Zašto?“
Dugo je ćutao.
„Radio sam pretrage.“
Odjednom je sve postalo ozbiljno.
„Kakve pretrage?“
Iz džepa je izvadio presavijeni papir.
„Prije mjesec dana pronašli su mi nešto na pregledu. Nisam htio da ti govorim dok ne saznam rezultate.“
Bijes mi je nestao.
„Je li nešto ozbiljno?“
„Srećom nije. Danas sam dobio konačne rezultate.“
Zagrlila sam ga.
Ali jedno pitanje je ostalo.
„Ko onda zna da si bio u bolnici i šalje mi poruke?“
Nije znao.
Te večeri smo otišli kući.
Oko ponoći ponovo je stigla poruka.
Ovoga puta fotografija.
Na njoj je moj muž izlazio iz bolnice.
Pored njega je stajala žena.
Pogledala sam fotografiju, pa njega.
„Ko je ona?“
Problijedio je.
„Doktorica.“
Zumirala sam sliku.
Poznavala sam tu ženu.
Bila je moja bivša najbolja prijateljica sa kojom nisam razgovarala skoro deset godina.
„Zašto mi nisi rekao da te ona liječi?“
„Jer sam znao kako ćeš reagovati.“
Telefon je ponovo zazvonio.
Nova poruka:
„Ona nije samo njegova doktorica.“
Muž je odmah rekao:
„Nemoj vjerovati tim porukama.“
„Onda mi ti reci istinu.“
Dugo je ćutao.
„Poznavao sam je prije nego što ste se vas dvije posvađale.“
„Koliko dobro?“
Spustio je pogled.
„Mnogo bolje nego što sam ti ikada priznao.“
„Jeste li bili zajedno?“
„Ne.“
„Onda šta kriješ?“
Sjeo je.
„Razlog zbog kojeg ste vas dvije prije deset godina prestale razgovarati nije ono što ti misliš.“
Zaledila sam se.
„Kakve veze ti imaš sa našom svađom?“
Podigao je pogled prema meni i rekao:
„Ona nije nestala iz tvog života zato što te izdala. Ja sam je zamolio da prekine svaki kontakt s tobom, jer je jedina znala šta sam uradio nekoliko dana prije našeg vjenčanja.“