…kaže: „Izvini, ali evo već sat vremena mi se mota jedan čovjek iza leđa i ne prestaje da me prati. Mislio sam da ga poznaješ jer stalno gleda prema tvom stolu.“
U trenutku mi je bilo neprijatno. Pogledala sam iza njega i vidjela muškarca od možda pedesetak godina kako stoji pored šanka i gleda pravo prema nama.
„Ne poznajem ga“, rekla sam.
Mladić se okrenuo prema njemu i čovjek je istog trenutka spustio pogled.
„Onda izvini što sam te uznemirio.“
Krenuo je da ode, a ja sam ga zaustavila.
„Čekaj. Hoćeš da sjedneš malo?“
Nasmijao se i sjeo preko puta mene.
Zvao se Marko.
Pričali smo skoro dva sata. Bio je potpuno drugačiji od onoga što sam očekivala. Duhovit, pristojan i veoma zanimljiv.
Ali cijelo vrijeme sam primjećivala onog starijeg muškarca.
Nije odlazio.
Na kraju sam rekla:
„Marko, onaj čovjek nas još uvijek gleda.“
Marko se okrenuo.
Ovoga puta mu je nestao osmijeh.
„Čekaj…“
„Šta je?“
„Mislim da znam ko je.“
Ustao je i prišao muškarcu.
Nisam čula šta pričaju, ali vidjela sam da se raspravljaju.
Poslije nekoliko minuta Marko se vratio.
„Moram da idem.“
„Ko je on?“
„Niko.“
„Očigledno nije niko.“
Spustio je pogled.
„Moj otac.“
Zbunila sam se.
„Zašto te onda prati?“
„Komplikovano je.“
Razmijenili smo brojeve i otišli svako svojim putem.
Već sljedećeg jutra stigla mi je poruka.
Ali nije bila od Marka.
Pisao mi je njegov otac.
„Molim vas, nemojte se više viđati sa mojim sinom.“
Pomislila sam da je čovjek lud.
„Zašto?“
Odgovor nije stigao.
Kasnije me Marko nazvao i izvinio se zbog svega.
Nastavili smo da se viđamo.
Nakon nekoliko mjeseci postali smo par.
Njegov otac me nikada nije prihvatio.
Kad god bih ga srela, gledao me kao da sam uradila nešto strašno.
Jednog dana nisam više mogla izdržati.
„Šta imate protiv mene?“
Čovjek je problijedio.
„Nije problem u tebi.“
„Onda u čemu je?“
„U tvojoj majci.“
Zaledila sam se.
„Poznajete moju mamu?“
Izvadio je staru fotografiju.
Na njoj je bio on kao mladić.
Pored njega je stajala moja majka.
„Odakle vam ovo?“
„Bili smo zajedno.“
Nikada mi nije rekla da ga poznaje.
„Kada?“
„Prije nego što si se rodila.“
Srce mi je počelo ubrzano kucati.
„Šta pokušavate da kažete?“
„Kada sam te prvi put vidio u klubu, odmah sam prepoznao njene oči.“
„Mislite da ste vi moj otac?“
Nije odgovorio.
„Zato ste nas pratili?“
„Da.“
Odmah sam otišla kod majke.
Čim sam joj pokazala fotografiju, sjela je.
„Ko ti je ovo dao?“
„Markov otac.“
Nastala je tišina.
„Je li on moj otac?“
„Ne znam.“
Ta dva slova — „ne znam“ — potpuno su mi promijenila život.
„Kako možeš da ne znaš?“
„Bila sam mlada.“
„Ko još može biti?“
Majka nije htjela da kaže.
Odlučili smo uraditi DNK test.
Rezultat je stigao dvije sedmice kasnije.
Markov otac nije bio moj biološki otac.
Svi smo odahnuli.
Ali laboratorija je pronašla neočekivano podudaranje između mene i Marka.
Nismo bili brat i sestra, ali smo očigledno imali zajedničke rođake.
„Kako je ovo moguće?“ pitao je Marko.
Njegov otac je dugo gledao rezultat.
A onda je rekao:
„Moramo razgovarati sa tvojom majkom.“
Markova majka je živjela u drugom gradu.
Kada smo joj pokazali moj DNK nalaz, počela je plakati.
„Znala sam da će ovo jednom izaći na vidjelo.“
„Šta?“
Izvadila je staru fotografiju.
Na njoj je bila moja majka.
Pored nje je stajao čovjek koji je nevjerovatno ličio na Marka.
„Ko je ovo?“
Markova majka je odgovorila:
„Moj brat.“
„Kakve on veze ima sa mojom majkom?“
„Bili su zajedno.“
„Je li on moj otac?“
„Moguće.“
Čovjek je umro prije nekoliko godina, ali imao je sina iz drugog braka.
Pronašli smo ga i pristao je na DNK test.
Rezultat je pokazao da smo polubrat i polusestra.
Znači Markov ujak zaista je bio moj biološki otac.
Ali onda je nastao novi problem.
Ako je moj otac Markov ujak, Marko i ja smo krvni rođaci.
Odmah smo prekinuli vezu.
Bila sam potpuno slomljena.
Mislila sam da je priča završena.
Ali nekoliko mjeseci kasnije Marko me nazvao.
„Moramo se vidjeti.“
„Zašto?“
„Majka mi je priznala nešto.“
Našli smo se.
Bio je blijed i držao kovertu.
„Ja nisam njen biološki sin.“
„Šta?“
„Usvojen sam.“
Ponovo smo uradili DNK test, ovog puta detaljniji.
Rezultat je pokazao da Marko i ja uopšte nismo krvni rođaci.
Mogli smo biti zajedno.
Ali onda sam ga pitala:
„Ko su tvoji biološki roditelji?“
„Ne znam.“
Počeli smo istraživati.
U staroj dokumentaciji pronašli smo ime žene koja ga je rodila.
Kada sam pročitala ime, gotovo sam ispustila papir.
„Šta je?“ pitao je.
Poznavala sam to prezime.
Bilo je djevojačko prezime moje bake.
Pozvala sam majku.
Čim sam izgovorila ime, počela je plakati.
„Odakle ti to?“
„To je Markova biološka majka.“
„Nemoguće.“
„Ko je ona?“
Majka je dugo ćutala.
„Moja starija sestra.“
Zanijemila sam.
„Ti imaš sestru?“
„Imala sam.“
„Znači Marko je ipak moj rođak?“
„Ne donosi zaključke.“
„Kako da ne?!“
Majka je izvadila još jedan dokument.
„Moja sestra nije mogla imati djecu.“
„Ali dokument kaže da je rodila Marka.“
„Zato što dokument nije pravi.“
„Ko ga je napravio?“
Majka je pogledala prema vratima.
„Tvoj pokojni otac.“
„Čovjek koji me je odgojio?“
„Da.“
„Zašto bi on falsifikovao dokumentaciju?“
Majka je počela plakati.
„Zato što je znao ko je Markova prava majka.“
„Ko?“
Nije odgovorila.
Tek nakon nekoliko dana pristala je da nam kaže.
Marko je rođen u istom porodilištu kao i ja, samo nekoliko mjeseci kasnije.
Njegova biološka majka bila je djevojka od sedamnaest godina koja nije mogla da ga zadrži.
„Kako se zvala?“
Majka mi je pružila fotografiju.
Čim sam je pogledala, sledila sam se.
Žena je nevjerovatno ličila na mene.
„Ko je ovo?“
Majka je rekla:
„Tvoja sestra.“
„Ja nemam sestru.“
„Imaš.“
„Kako može biti Markova majka ako je moja sestra?“
„Zato što je rođena mnogo prije tebe.“
„Koliko prije?“
„Sedamnaest godina.“
Nisam mogla vjerovati.
„Znači Marko je moj…“
„Nećak.“
Marko i ja smo samo sjedili bez riječi.
Ali onda je majka izgovorila nešto još gore.
„Postoji razlog zbog kojeg sam ti ovo toliko dugo krila.“
„Koji?“
„Ta djevojka nije samo tvoja sestra.“
„Šta to znači?“
„Čovjek kojeg si cijelog života zvala ocem bio je njen biološki otac.“
„Pa?“
„Ali nije bio tvoj.“
Zaledila sam se.
„Ko je onda moj otac?“
Majka je spustila pogled.
„Markov biološki otac.“
Nisam mogla da dišem.
„Kako je to moguće?“
„Zato što smo prije mnogo godina svi živjeli u istom malom mjestu i napravili greške o kojima niko nije želio govoriti.“
„Ko je Markov otac?“
Majka mi je dala posljednju fotografiju.
Na njoj je bio muškarac iz kluba.
Onaj koji nas je cijelo veče posmatrao.
Markov otac.
„Ali DNK je pokazao da on nije moj otac.“
„Znam.“
„Onda zašto mi pokazuješ njega?“
Majka je odgovorila:
„Zato što čovjek kojeg si upoznala kao Markovog oca nije čovjek sa fotografije. Oni su identični blizanci. Jedan je odgojio Marka, a drugi je njegov biološki otac — i upravo je taj drugi čovjek možda i tvoj otac.“