„Da, desilo mi se tokom noći. Nisam stigao do toaleta.“
Gledala sam ga nekoliko sekundi i nisam znala šta da kažem.
„Pa zašto mi nisi rekao?“
Spustio je pogled.
„Bilo me sramota.“
Prvo sam bila ljuta zbog kreveta, ali onda sam primijetila da mu uopšte nije do šale.
„Je li ti se ovo već dešavalo?“
„Jeste.“
„Koliko puta?“
„Nekoliko puta u posljednjih mjesec dana.“
Odmah sam se zabrinula.
„To nije normalno. Moraš kod doktora.“
„Ma nije ništa.“
Nisam odustala. Natjerala sam ga da zakaže pregled.
Nekoliko dana kasnije nazvao me.
Glas mu je bio potpuno drugačiji.
„Moram da ti se izvinim.“
„Za šta?“
„Doktor kaže da problem možda nije bezazlen. Moram na dodatne preglede.“
Uradili su mu analize i otkrili zdravstveni problem zbog kojeg je noću povremeno gubio kontrolu.
Počeo je terapiju i stanje mu se ubrzo popravilo.
Mislila sam da je priča završena.
Ali onda me je jednog dana pozvala moja majka.
„Moramo razgovarati o njemu.“
„Zašto?“
„Zato što ovo nije prvi put da je spavao u mom krevetu.“
Zaledila sam se.
„Kako misliš?“
„Dolazio je kod nas i dok ste još bili zajedno.“
„Znam.“
„Ne znaš sve.“
Majka je iz stare ladice izvadila nekoliko fotografija.
Na jednoj je moj bivši imao možda deset godina.
Pored njega je stajala moja majka.
„Odakle ti njegova fotografija iz djetinjstva?“
Mama je spustila pogled.
„Poznavala sam njegovu majku.“
„Nikada mi to nisi rekla.“
„Bile smo najbolje prijateljice.“
„Pa?“
„Postoji razlog zbog kojeg sam se uvijek čudno ponašala prema njemu.“
„Koji?“
Mama je izvadila staro pismo.
Bilo je napisano prije više od dvadeset godina.
U njemu je njegova majka molila moju mamu da, ako joj se nešto dogodi, pripazi na njenog sina.
„Zašto baš tebe?“
Mama je ćutala.
„Mama?“
„Zato što je njegov otac bio neko koga sam dobro poznavala.“
Srce mi je počelo lupati.
„Ko?“
„Tvoj otac.“
Zanijemila sam.
„Hoćeš reći da je moj bivši možda moj polubrat?!“
„Godinama sam se toga plašila.“
Odmah sam ga pozvala.
Nije mi vjerovao.
Uradili smo DNK test.
Rezultat je pokazao da nismo brat i sestra.
Odahnuli smo.
Ali test je pokazao da ipak postoji porodična veza.
„Kako je to moguće?“
Majka je tada priznala da moj otac ima brata za kojeg skoro niko ne zna.
„Gdje je?“
„Živi u Njemačkoj.“
Pronašli smo ga.
Kada je vidio fotografiju mog bivšeg, odmah je problijedio.
„Poznajem ovog momka.“
„Odakle?“
„On je moj sin.“
Uradili su DNK test.
Rezultat je potvrdio očinstvo.
Moj bivši je tako saznao ko mu je pravi otac.
Ali onda je čovjek pogledao mene.
„Kako se ti zoveš?“
Rekla sam mu.
„A majka?“
Kada sam izgovorila njeno ime, samo je sjeo.
„Šta vam je?“
„Tvoja majka i ja smo bili zajedno prije nego što se udala.“
Pogledala sam mamu.
Ona je počela plakati.
„Mama, šta još kriješ?“
Uradili smo još jedan DNK test.
Čovjek nije bio moj otac.
Ali tada je laboratorija otkrila nešto potpuno neočekivano.
Moj bivši i ja nismo bili krvno povezani preko naših očeva.
Veza je dolazila preko naših majki.
„Kako?“
Njegova majka je odavno bila pokojna, ali pronašli smo njenu sestru.
Kada je čula ime moje majke, rekla je:
„Vrijeme je da saznate.“
Izvadila je dvije fotografije iz porodilišta.
Na jednoj je bila moja majka kao beba.
Na drugoj majka mog bivšeg.
Isti datum rođenja.
„Šta ovo znači?“
Starica je duboko udahnula.
„Vaše majke nisu bile samo najbolje prijateljice. Bile su blizanke razdvojene kao bebe i nijedna od njih to nije znala.“