…nešto tvrdo ispod jastuka.
Odmah sam zastao.
„Šta je ovo?“
Ona se naglo podigla i pogledala me potpuno zbunjeno.
Zavukao sam ruku ispod jastuka i izvukao malu kutijicu.
Srce mi je počelo lupati.
Otvorio sam je, a unutra je bio prsten.
„Čekaj… šta je ovo?“
Pocrvenjela je i pokrila lice rukama.
„Nisi to još trebalo da pronađeš.“
Nisam razumio.
Tada mi je priznala da je već nekoliko sedmica planirala iznenađenje. Znala je da sam joj ranije govorio kako muškarac ne mora uvijek biti taj koji će prvi zaprositi.
Kupila je prsten i čekala pravi trenutak da me pita želim li da provedemo život zajedno.
Počeo sam da se smijem.
„Znači, upravo sam ti pokvario prosidbu?“
„Potpuno“, odgovorila je kroz smijeh.
Uzela je kutijicu iz moje ruke, spustila se ispred mene i rekla:
„Kad si već sve pokvario, možemo odmah.“
Oboje smo prasnuli u smijeh.
A onda me je pitala.
Rekao sam „da“ prije nego što je stigla završiti rečenicu.
Godinama kasnije još uvijek se šalimo da sam slučajno pronašao vlastiti zaručnički prsten u najčudnijem mogućem trenutku.
Mislio sam da će to biti samo jedno romantično veče. Nisam ni slutio da je ona već isplanirala početak ostatka našeg života.