Pogledao me je i rekao:
„Zato što si ti prije mnogo godina spasio moj život, samo toga nisi ni svjestan.“
Zbunio sam se.
„O čemu pričaš?“
Podsjetio me na noć prije skoro petnaest godina. Vraćali smo se automobilom sa proslave kada je insistirao da on vozi.
Ja sam mu u posljednjem trenutku uzeo ključeve jer je popio nekoliko pića.
„Da si me tada pustio da vozim, možda danas ne bih bio ovdje“, rekao je.
Nisam znao šta da kažem.
„Ali zbog toga mi nisi morao dati bubreg.“
Nasmijao se.
„Nisam to uradio da ti vratim dug. Uradio sam jer si mi kao brat.“
Mjesecima se tajno testirao kako bi provjerio da li može biti donor. Zamolio je moju porodicu da mi ništa ne govori jer je znao da bih ga pokušao odgovoriti.
Mislio sam da je to cijela priča.
Ali nekoliko dana kasnije doktor me je pozvao na razgovor.
„Postoji nešto neobično u rezultatima vaših testova.“
Srce mi je počelo lupati.
„Je li problem sa bubregom?“
„Ne. Transplantacija je prošla odlično.“
Spustio je dva nalaza ispred mene.
„Kada smo radili dodatne analize, pronašli smo nešto što nismo očekivali.“
Pogledao sam papire, ali ništa nisam razumio.
Doktor je nastavio:
„Vi i vaš donor imate mnogo veću genetsku podudarnost nego što bismo očekivali kod dvojice nepovezanih ljudi.“
Odmah sam nazvao druga.
Došao je u bolnicu i ponovili smo testove.
Nekoliko dana kasnije sjedili smo zajedno pred doktorom.
„Rezultati su jasni“, rekao je.
Pogledali smo jedan drugog.
„Šta to znači?“
Doktor nam je objasnio da test ukazuje na blisko biološko srodstvo i da bi za tačan odnos trebalo uraditi dodatnu potvrdu.
Moj prijatelj je problijedio.
„Ali naši roditelji se navodno nisu ni poznavali.“
Te večeri otišli smo kod moje majke.
Čim je vidjela rezultate, počela je plakati.
„Znala sam da ćete jednog dana saznati.“
Tada je iz ormara izvadila staru fotografiju.
Na njoj smo bili nas dvojica kao bebe.
A iza nas je stajao isti čovjek.
Okrenuo sam fotografiju.
Na poleđini je bilo napisano ime mog oca.
Ali moj prijatelj je tada tiho rekao:
„To je i ime mog oca…“