Kada je stiglo jelo, dečko je pogledao moj tanjir i pred svima rekao:
„Jesi li ti stvarno sve to naručila? Pogledaj šta su druge djevojke uzele.“
Za stolom je nastala neprijatna tišina.
Mislila sam da se šali, pa sam se nasmijala.
Ali nije.
„Mogla si barem večeras da se kontrolišeš. Ne moraš pojesti pola restorana.“
Njegovi prijatelji su spustili pogled, a meni je lice gorjelo od sramote.
Jedna od djevojaka odmah je rekla:
„Šta ti je? Žena je gladna, neka jede šta želi.“
On se samo nasmijao.
„Vi ne znate koliko ona može pojesti.“
Tada sam spustila viljušku.
„Nisam jela od devet ujutro.“
„Pa mogla si uzeti salatu kao ostale.“
Ustala sam od stola.
Nisam željela praviti scenu. Uzela sam torbu i rekla da idem kući.
Tada je njegov najbolji prijatelj ustao.
„Čekaj, ja ću te odvesti.“
Moj dečko se naljutio.
„Sjedi. Neka ide ako se uvrijedila zbog šale.“
Njegov prijatelj ga je pogledao i rekao:
„To nije bila šala.“
Odvezao me kući.
U automobilu je dugo ćutao, a onda rekao:
„Moram ti nešto reći. Ovo mu nije prvi put.“
„Kako misliš?“
„Isto je radio i bivšoj djevojci. Stalno ju je ponižavao pred nama, komentarisao šta jede, kako izgleda i kako se oblači.“
Zaledila sam se.
„Zašto mi to tek sada govoriš?“
Spustio je pogled.
„Jer smo svi ćutali i mislili da nije naša stvar.“
Sutradan sam dečku rekla da je gotovo.
Počeo je da se izvinjava i tvrdi da sam sve pogrešno shvatila.
A onda mi je stigla poruka od nepoznate djevojke:
„Čula sam da ste raskinuli. Ja sam njegova bivša. Postoji nešto što moraš znati prije nego što mu povjeruješ i vratiš mu se.“
Uz poruku je poslala fotografiju.
Kada sam je otvorila, shvatila sam da ono u restoranu nije bilo ni približno najgore što je radio iza mojih leđa…