„Ne znam šta da radim. Rekao mi je da je neplodan.“
Zastao sam i slušao.
„Ne, nisam mu rekla za tebe. Samo sam rekla da sam trudna.“
Srce mi je počelo lupati. Više nisam imao nikakvu sumnju da razgovara s drugim muškarcem.
Ujutro sam je pitao s kim je pričala.
„Sa sestrom“, odgovorila je bez razmišljanja.
Nisam joj rekao da sam sve čuo.
Umjesto toga predložio sam da zajedno odemo kod doktora i potvrdimo trudnoću.
Odmah se uspaničila.
„Nema potrebe, već sam uradila test.“
„Ako ćemo imati dijete, želim da budem siguran da je sve u redu.“
Nije imala izbora.
Nekoliko dana kasnije pregled je potvrdio trudnoću.
Kada smo izašli iz ordinacije, rekao sam joj:
„Sad moramo uraditi još jednu stvar.“
„Šta?“
„Test očinstva kada bude moguće.“
Potpuno je problijedjela.
Tada je konačno priznala.
„Dobro… postoji mogućnost da nije tvoje.“
„Čije je?“
Ćutala je.
„Onog čovjeka s kojim si pričala te noći?“
Počela je plakati.
Izgovorila je njegovo ime.
Zaledio sam se.
Poznavao sam ga.
Bio je to moj stariji brat.
Odmah sam otišao kod njega.
Čim me je ugledao, shvatio je da znam.
„Koliko dugo?“ pitao sam.
Spustio je glavu.
„Prije nego što ste vas dvoje uopšte počeli da se viđate.“
Mislio sam da gore ne može.
Ali onda je rekao:
„Postoji još nešto što moraš znati. Ona ti nije slučajno rekla da je trudna baš onda kada si htio da raskineš.“
„Kako je mogla znati da želim raskid?“
Brat me je pogledao i odgovorio:
„Zato što sam joj ja rekao.“
Tada sam shvatio da su njih dvoje iza mojih leđa znali mnogo više nego što sam mogao zamisliti…