Na računu je pisalo:
„NE IDI S NJIM. POZNAJEM GA. SAČEKAJ ME ISPRED TOALETA.“
Srce mi je počelo lupati.
Dečko je primijetio da sam se zbunila.
„Šta piše?“
„Ništa, samo sam gledala račun.“
Rekla sam da moram do toaleta i otišla.
Konobarica me je čekala u hodniku.
„Zašto ste mi ovo napisali?“
Pogledala je prema restoranu da provjeri da li nas prati.
„Zato što sam prije dvije godine izlazila s njim.“
„I zato želite da ga ostavim?“
„Ne. Da je samo to, ništa ti ne bih rekla.“
Izvadila je telefon i pokazala mi fotografiju.
Na njoj je bio moj dečko zagrljen sa drugom ženom.
„Ovo je njegova žena.“
Počela sam da se smijem od nervoze.
„On nije oženjen.“
„Tako je i meni rekao.“
Pokazala mi je još fotografija i poruke.
„Zašto onda izlazi sa mnom?“
Konobarica je odmahnula glavom.
„Ne znam. Ali postoji još nešto.“
Pokazala mi je fotografiju njegove lične karte.
Ime je bilo isto, ali prezime potpuno drugačije.
„Kako ste ovo dobili?“
„Ostavio je novčanik kod mene dok smo bili zajedno.“
Vratila sam se za sto i odlučila da ništa ne govorim.
Samo sam ga pitala:
„Kako ti se zove majka?“
Odmah se ukočio.
„Zašto pitaš?“
Izgovorila sam prezime sa lične karte.
Lice mu se potpuno promijenilo.
Ustao je, ostavio novac na stolu i rekao:
„Moramo odmah otići.“
„Ne idem nigdje dok mi ne objasniš ko si.“
Tada je pogledao prema konobarici.
„Ona ti je rekla, zar ne?“
Prije nego što sam odgovorila, prišao nam je stariji čovjek iz susjednog dijela restorana.
Pogledao je mog dečka i rekao:
„Znao sam da ćeš se jednom vratiti ovdje.“
Moj dečko je problijedio.
„Ti njega poznaješ?“ pitala sam.
Stariji čovjek je pogledao mene.
„Poznajem ga mnogo duže nego ti. Ali mislim da ti nije rekao zbog čega je prije pet godina promijenio prezime…“