Doktorica nas je odvela u malu prostoriju i zatvorila vrata.
„Moramo ponoviti analizu. Postoji mogućnost da je došlo do greške prilikom označavanja uzoraka.“
Žena i ja smo se pogledali. Nekoliko minuta ranije bili smo presrećni zbog rođenja djeteta, a sada nam ništa nije bilo jasno.
Ponovo su uzeli uzorak krvi bebi.
Čekanje rezultata djelovalo je kao vječnost.
Kada se doktorica vratila, rekla je:
„Prvi rezultat nije bio vaš. Uzorci dvije bebe su zamijenjeni. Vaša beba ima B krvnu grupu.“
Odahnuli smo.
Ali ja sam zastao.
„Kako B, ako sam ja nulta, a žena A?“
Doktorica me pogledala i rekla da moramo provjeriti i naše krvne grupe jer je moguće da neko od nas godinama ima pogrešan podatak u dokumentaciji.
Meni je od djetinjstva svuda pisalo 0.
Ponovili su testiranje.
Nakon nekog vremena doktorica se vratila sa nalazima.
„Vaša supruga jeste A.“
„A ja?“
Spustila je papir ispred mene.
„Vi ste B.“
Počeo sam se smijati od nevjerice.
„Trideset godina mislim da sam nulta!“
Kasnije sam nazvao majku.
„Mama, odakle ti da sam ja nulta krvna grupa?“
Zaćutala je.
„Tako su nam rekli kada si bio mali.“
Ali kada sam joj rekao da je test pokazao B, potpuno je promijenila ton.
„Nemoj ništa pitati oca dok ja ne dođem.“
Ta rečenica mi je bila mnogo čudnija od samog nalaza.
„Zašto?“
Nije odgovorila.
Samo je rekla:
„Postoji nešto što smo trebali da ti kažemo mnogo ranije.“
Nekoliko sati kasnije roditelji su stigli u bolnicu.
Majka je u rukama držala staru fasciklu sa mojim dokumentima iz porodilišta.
Otvorila ju je i izvadila požutjeli papir.
„Ovo smo dobili nekoliko dana nakon tvog rođenja.“
Kada sam pročitao šta na njemu piše, shvatio sam da zabuna oko krvne grupe moje bebe možda nije bila prva bolnička greška koja se dogodila našoj porodici…