Vlasnik je bijesno pokazao prema peškiru i rekao:
„Idioti jedni, ovo je sigurnosni senzor! Upravo ste ga prekrili!“
Muž i ja smo se pogledali.
„Kakav sigurnosni senzor? Izgleda kao kamera i nalazi se u spavaćoj sobi!“
Vlasnik je prišao uređaju, skinuo peškir i pokušao nam objasniti da je povezan s alarmnim sistemom apartmana.
„Zašto ste onda ušli usred noći bez kucanja?“ upitala sam.
Tada je zaćutao.
To nam je bilo dovoljno da shvatimo da nešto ipak nije u redu.
Muž je odmah rekao:
„Izlazite iz sobe.“
Vlasnik je odbijao i ponavljao da je to njegov apartman. Počela sam snimati telefonom, a muž je pozvao policiju.
Tek tada je vlasnik promijenio ponašanje.
„Dobro, smirite se. Mogu sve objasniti.“
„Objasnićete policiji.“
Dok smo čekali, počeo je skidati uređaj sa zida.
Muž ga je zaustavio.
„Ne dirajte ništa.“
Nekoliko minuta kasnije stigla je policija. Pregledali su uređaj, fotografisali sobu i uzeli naše izjave.
Jedan policajac nas je tada pitao:
„Jeste li sigurni da je ovo jedini uređaj koji ste pronašli?“
Pogledali smo se.
„Jedini.“
Policajac je zatim pregledao još nekoliko mjesta u sobi.
Kod televizora je zastao.
„Dođite da vidite ovo.“
Iza malog ukrasnog predmeta pronašao je još jedan uređaj.
Vlasnik je odmah rekao da ni on ne zna kako je dospio tamo.
Ali policajac je samo odmahnuo glavom.
„Onda ćete morati objasniti zašto je povezan na vašu mrežu.“
Meni se sledila krv.
Muž je pitao:
„Da li je nešto snimano?“
Policajac nije želio nagađati prije provjere.
Sljedećeg jutra dobili smo poziv.
Rečeno nam je da su pronađeni podaci koji ukazuju da uređaj nije postavljen samo zbog sigurnosti.
Ali najveći šok tek je uslijedio kada su nam rekli koliko je dugo bio aktivan i koliko je prethodnih gostiju možda boravilo u istoj sobi ne znajući da je tamo…