Vratila sam se iz WC-a osjećajući se potpuno suludo zbog onoga što smo muž i ja dogovorili. Sjela sam za šank i tada mi je prišao muškarac koji me već neko vrijeme gledao.
„Mogu li da vas počastim pićem?“
Pristala sam. Razgovor je tekao lako, šalili smo se, a onda je predložio da odemo negdje gdje je mirnije.
U tom trenutku ugledala sam muža na drugom kraju kafića.
Nije bio sam.
Pored njega je sjedila atraktivna žena, smijala se i držala ga za ruku.
Odjednom mi naša „igra“ više nije bila smiješna.
Prišla sam mu.
„Vidim da ti ide bolje nego meni.“
Muž me pogledao, a zatim se počeo smijati.
„Upoznaj Anu.“
Žena je ustala i pružila mi ruku.
„Drago mi je. Mnogo sam slušala o tebi.“
Zaledila sam se.
„Kako misliš, mnogo si slušala o meni?“
Muž je tada priznao da je poznaje godinama. Bila mu je kolegica prije nego što smo se vjenčali.
„Zašto mi nikada nisi pričao o njoj?“
Ana je spustila pogled.
„Zato što postoji nešto što ti nismo rekli.“
Odjednom mi je cijela naša glupa opklada izgledala kao da uopšte nije bila slučajna.
„Šta mi niste rekli?“
Muž je uzdahnuo.
„Sjećaš se kada smo se upoznali prije skoro dvadeset godina?“
„Naravno.“
„Nismo se upoznali slučajno.“
Pogledala sam Anu, a ona je iz torbe izvadila staru fotografiju.
Na fotografiji smo bili muž i ja na početku naše veze.
Ali iza nas je stajala upravo ona.
„Šta ovo znači?“
Ana me pogledala i rekla:
„Ja sam vas dvoje spojila.“
Nisam razumjela.
A onda je muž dodao:
„Postoji još nešto. Te večeri kada sam te prvi put upoznao, Ana mi je rekla jednu stvar o tebi koju ti nikada nisam imao hrabrosti priznati.“
Tada sam shvatila da je naš brak od samog početka skrivao priču za koju nisam ni znala da postoji…