Već neko vrijeme sam se dopisivala i viđala s jednim dečkom. U početku je sve djelovalo savršeno. Nalazili smo se u parku, šetali pored rijeke, išli na plažu i često se satima vozili automobilom i razgovarali. Bio je pažljiv, duhovit i činilo mi se da se polako zaljubljujemo jedno u drugo.
Poslije nekoliko mjeseci odlučili smo prvi put otići na pravu večeru. Izabrao je lijep restoran i cijelo veče je bilo prijatno. Smijali smo se, pričali o budućnosti i čak se šalili gdje bismo mogli zajedno otputovati.
Kada je stigao račun, konobar ga je spustio između nas. Dečko ga je samo pogledao, a onda nastavio da priča kao da ga nije ni vidio. Čekala sam nekoliko trenutaka, ali on nije posezao za novčanikom.
Bilo mi je neprijatno, pa sam na kraju izvadila svoj novčanik i platila cijeli račun.
„Sljedeći put ja častim“, rekao je uz osmijeh.
Nisam tome pridavala veliki značaj. Pomislila sam da možda trenutno nema dovoljno novca.
Nakon večere nastavili smo šetati i sjeli u jedan kafić na piće. Kada je stigao drugi račun, ponovila se ista stvar. On je sjedio i gledao u telefon, a ja sam ponovo platila.
Tada mi je već bilo pomalo čudno.
Kasnije smo krenuli prema njegovom automobilu. Mislila sam da će me odvesti kući, ali čim smo sjeli rekao je:
„Možemo li prvo svratiti na benzinsku? Skoro sam na rezervi.“
Pristala sam.
Kada smo stigli, natočio je gorivo, a zatim me pogledao i potpuno ozbiljno rekao:
„Možeš li ti platiti? Nisam ponio karticu.“
Tu sam već izgubila strpljenje.
„Čekaj, ja sam platila večeru, piće, a sada treba da ti platim i gorivo?“
On se nasmijao i rekao:
„Pa šta ima veze? Ako ćemo jednog dana biti zajedno, valjda nećemo gledati ko šta plaća.“
Ta rečenica mi je bila još čudnija jer smo se tek počeli ozbiljnije zabavljati.
Platila sam samo zato što sam željela da što prije odemo. Ali pravi šok uslijedio je kada smo stigli ispred moje zgrade.
Prije nego što sam izašla iz automobila, pružio mi je telefon.
„Imam još jednu malu molbu.“
Na ekranu je bila fotografija patika.
„Možeš li mi pozajmiti 250 eura? Ove patike su na sniženju samo do sutra. Vratiću ti čim legne plata.“
Samo sam ga gledala nekoliko sekundi.
„Ozbiljno me to pitaš nakon što sam večeras sve platila?“
Odmah se naljutio.
Rekao mi je da sam sebična, da previše gledam novac i da prava djevojka treba da pomogne svom muškarcu kada mu nešto treba.
Tada mi je sve postalo jasno.
Nije problem bio u jednoj večeri niti u jednom računu. Problem je bio što je čovjek već počeo da provjerava koliko daleko može ići i koliko ću ja toga prihvatiti.
Otvorila sam vrata automobila i rekla:
„Patike ćeš morati kupiti sam. A sljedeću večeru ćeš takođe platiti sam, jer mene na njoj neće biti.“
Izašla sam i otišla kući.
Sutradan sam na telefonu imala desetak njegovih poruka. U posljednjoj je napisao da ne može vjerovati da sam „uništila vezu zbog novca“.
Odgovorila sam mu samo jednom:
„Nisam otišla zbog novca. Otišla sam zbog ponašanja.“
Nakon toga sam ga blokirala.
I tek tada sam shvatila koliko je dobro što je svoje pravo lice pokazao na vrijeme.