Moj bivši dečko je došao da prespava kod mene. Pošto je moj krevet bio mali, otišli smo u maminu sobu jer ona te večeri nije bila kod kuće. Iako smo odavno raskinuli, ostali smo u dobrim odnosima i činilo mi se sasvim normalno da prenoći kod mene.
Veče je prošlo mirno. Pričali smo dugo, prisjećali se nekih starih vremena i na kraju zaspali. Ujutru smo ustali, doručkovali i spremali se da svako nastavi svojim putem.
Kada sam se vratila u sobu da namjestim krevet, primijetila sam veliku tamnu fleku na njegovoj strani. Prvo sam pomislila da smo možda nešto prosuli, iako se nisam mogla sjetiti da smo išta jeli ili pili u krevetu.
Prišla sam bliže i, ne razmišljajući, pokušala da otkrijem šta je. Odmah sam shvatila da nešto nije u redu.
Pozvala sam ga i pitala:
„Šta se ovdje dogodilo?“
On je nekoliko sekundi ćutao, a onda potpuno mirno priznao da mu se tokom noći dogodila nezgoda i da ga je bilo toliko sramota da nije znao kako da mi kaže.
U prvi mah nisam znala da li da se naljutim ili nasmijem. Najviše me iznerviralo što je pokušao da ode, a da ništa ne kaže — i to iz kreveta moje majke.
Vidjelo se da mu je neprijatno. Stajao je pored vrata, crven u licu, i samo ponavljao:
„Molim te, nemoj nikome pričati.“
Nisam željela dodatno da ga ponižavam. Rekla sam mu da uzme posteljinu, stavi je na pranje i pomogne mi da očistimo madrac.
Dok smo čistili, pogledali smo se i oboje počeli da se smijemo cijeloj situaciji.
Na kraju sam mu rekla:
„Eto, sad definitivno znam zašto si bivši.“
Nasmijao se i odgovorio:
„Poslije ovoga, vjerovatno ću zauvijek i ostati bivši.“
I zaista, nikada se više nije ponovilo da prespava kod mene. 😅