### Otišla sam na ginekološki pregled, a onda me je doktorka pitala nešto što me je potpuno zbunilo
Dugo sam razmišljala o tome kako će izgledati moj sledeći ginekološki pregled. Nisam osoba koja se lako opušta u ordinaciji, posebno kada je reč o pregledima koji zahtevaju privatnost i osećaj sigurnosti. Ipak, znala sam da je važno da vodim računa o svom zdravlju, pa sam zakazala termin i odlučila da odem bez obzira na nelagodu koju sam osećala.
Kada sam stigla, sestra me je ljubazno dočekala i zamolila da sačekam nekoliko minuta. U čekaonici je bilo još nekoliko žena. Pokušavala sam da skrenem misli čitanjem poruka na telefonu, ali sam stalno gledala prema vratima ordinacije.
Kada me je doktorka pozvala, ušla sam i sela naspram njenog stola. Postavila mi je nekoliko uobičajenih pitanja o mom zdravlju, prethodnim pregledima i razlogu dolaska. Odgovarala sam joj, nadajući se da će sve proteći brzo i bez neprijatnih iznenađenja.
Nakon razgovora objasnila mi je kako će pregled izgledati i zamolila me da se pripremim. Zatim mi je rekla da se u ordinaciji nalaze dva studenta medicine koji bi želeli da prisustvuju pregledu kako bi naučili postupak.
Pogledala sam je iznenađeno.
Nikada ranije nisam bila u takvoj situaciji. Znala sam da studenti tokom školovanja moraju da uče kroz praktičan rad, ali nisam očekivala da će me neko pitati za njihovo prisustvo baš tog dana.
Doktorka me je upitala da li imam nešto protiv.
U tom trenutku osetila sam nelagodu. Nisam želela da budem neprijatna prema njoj, a još manje da pomisli kako ne poštujem medicinsko obrazovanje. Sa druge strane, pomisao da će još dve osobe biti prisutne tokom intimnog pregleda činila mi se veoma neprijatnom.
U glavi sam tražila pravi odgovor. Mogla sam jednostavno da kažem da ne želim da prisustvuju, ali sam se plašila da će to zvučati grubo.
Na kraju sam pristala.
Doktorka je pozvala studente, ukratko im objasnila šta će raditi i nastavila sa pregledom. Trudila sam se da ostanem smirena, ali sam bila svesna svakog pokreta i svakog pogleda u prostoriji. Ono što je trebalo da bude običan pregled za mene je postalo iskustvo o kojem sam razmišljala mnogo više nego što sam očekivala.
Niko nije bio nepristojan prema meni. Studenti su uglavnom pratili objašnjenja doktorke, a ona je profesionalno govorila o postupku. Ipak, moja nelagoda nije nestala samo zato što su se svi ponašali korektno.
Tada sam shvatila nešto važno: čak i kada medicinsko osoblje ima dobre namere, pacijentkinja može da se oseća ranjivo u situaciji u kojoj mora da odluči da li želi prisustvo drugih ljudi tokom intimnog pregleda.
Kada je pregled završen, doktorka mi je objasnila šta je ustanovila i odgovorila na moja pitanja. Zatim sam se obukla i vratila u njenu kancelariju.
Pre nego što sam izašla, skupila sam hrabrost da je pitam da li je uobičajeno da studenti prisustvuju takvim pregledima.
Objasnila mi je da se to ponekad radi u nastavne svrhe, ali da je važno da pacijentkinja zna ko je prisutan i da se njena saglasnost poštuje. Rekla je i da u svakom trenutku mogu da postavim pitanje ili izrazim nelagodu.
Tada sam se setila trenutka kada me je prvi put pitala za dozvolu. Nisam rekla „ne“ jer sam se plašila da ću je uvrediti, a zapravo je trebalo da razmislim o tome šta meni odgovara.
Nisam bila ljuta na doktorku niti na studente. Više sam bila iznenađena sopstvenom reakcijom i činjenicom da mi je bilo teško da jasno izrazim svoje granice.
Kada sam izašla iz ordinacije, osećala sam olakšanje što je pregled završen. Ipak, tokom povratka kući razmišljala sam o tome kako ću se ponašati sledeći put ako se nađem u sličnoj situaciji.
Shvatila sam da mogu da poštujem lekare i njihov rad, a da istovremeno imam pravo da odlučim ko će biti prisutan tokom mog pregleda. Moje zdravlje jeste važno, ali su važni i moja privatnost, osećaj sigurnosti i mogućnost da slobodno kažem šta mi prija, a šta ne.
Tog dana nisam naučila samo nešto o medicinskom pregledu. Naučila sam da moje „ne“ ne mora da bude nepristojno i da ne moram da žrtvujem sopstvenu udobnost da bih udovoljila drugima.