Dok sam zaključavao kola ispred zgrade, primetio sam komšijinog sina kako gleda u moju ženu, a ona mu se smeška. Napravio sam se da ništa ne primećujem, pa sam ušao s njom u lift i otišao u stan.
Čim smo ušli, nisam mogao da izdržim, pa sam je pitao:
„Šta se dešava između tebe i komšijinog sina? Video sam kako te gleda, a ti mu se smeškaš.“
Ona me je pogledala sasvim mirno i odgovorila:
„Ništa se ne dešava. Mali se pali na mene.“
Njen odgovor me je iznenadio, ali nisam želeo da pravim scenu. Odlučio sam da ćutim i vidim šta će se dalje dogoditi.
Posle nekog vremena legao sam da se odmorim. Pravila se da je sve u redu, ali primetio sam da s vremena na vreme proverava da li spavam.
Zatvorio sam oči i pravio se da sam zaspao. Prošlo je nekoliko minuta, a onda sam čuo kako se tiho kreće po stanu. Ubrzo je uzela stvari, izašla iz stana i pažljivo zatvorila vrata za sobom.
Čim sam čuo da je otišla, ustao sam, obuo se i krenuo za njom.
Držao sam se na dovoljnoj udaljenosti da me ne primeti. Sišla je niz stepenice i izašla iz zgrade, a zatim krenula prema ulazu u susednu zgradu.
Srce mi je ubrzano lupalo. U glavi su mi se rojila razna pitanja. Da li sam sve pogrešno protumačio? Da li postoji neko objašnjenje za njeno ponašanje ili se zaista dešava nešto što mi je prećutala?
Nastavio sam da je pratim, nadajući se da ću konačno saznati istinu.
Kada je stigla do ulaza, zastala je i osvrnula se oko sebe. Zatim je izvadila telefon i nekome poslala poruku. Nekoliko trenutaka kasnije, vrata zgrade su se otvorila.
U tom trenutku sam zastao. Nisam mogao da verujem svojim očima i pokušavao sam da se pripremim za ono što ću možda videti.
A onda se dogodilo nešto što uopšte nisam očekivao…
Nisam znao da li će mi narednih nekoliko sekundi doneti olakšanje ili saznanje koje će zauvek promeniti moj brak.