### Poštenje koje se ne zaboravlja
Jednog dana otišao sam u banku da platim ratu kredita od 80 evra. Dao sam blagajnici 100 evra, a ona mi je vratila kusur. Uzeo sam novac i otišao kući, ne razmišljajući mnogo o tome.
Kada sam stigao, izvadio sam novčanik i počeo da slažem novac. Tada sam primetio nešto neobično. Umesto 20 evra, koliko je trebalo da mi vrati, blagajnica mi je vratila čak 120 evra.
Prvo sam pomislio da sam pogrešno izbrojao novac. Ponovo sam ga prebrojao, ali rezultat je bio isti. Shvatio sam da mi je greškom dala 100 evra više.
Nije to bilo nekoliko sitnih novčanica koje čovek može slučajno da previdi. Bila je to ozbiljna suma novca, a znao sam da će neko zbog te greške morati da odgovara. Blagajnica je možda već bila zabrinuta, a možda još nije ni primetila šta se dogodilo.
Odmah sam se spremio i krenuo nazad u banku. Nisam želeo da zadržim novac koji mi ne pripada. Znao sam da bih, kada bih ga potrošio, svaki put pomislio na to kako sam do njega došao.
Kada sam stigao, pozvao sam blagajnicu i objasnio joj da mi nije dobro vratila kusur. Nisam čak ni uspeo da završim rečenicu, a ona je već počela da reaguje veoma neprijatno.
Pogledala me je ljutito i, potpuno iznenada, počela da se izvinjava na način koji je zvučao kao da sam ja nju za nešto optužio. Njeno ponašanje me je zateklo. Došao sam da joj vratim novac koji je greškom dala meni, a dočekala me je kao da sam napravio neki problem.
Na trenutak nisam znao šta da kažem. Nisam očekivao da će mi se zahvaljivati satima, niti sam tražio bilo kakvu nagradu. Smatrao sam da radim ono što je ispravno.
Ipak, bilo mi je teško da prihvatim da se običan čin poštenja pretvorio u neprijatnu situaciju. Mogao sam jednostavno da prećutim grešku, da zadržim novac i da se pravim da ništa nisam primetio. Verovatno niko nikada ne bi saznao da sam ga poneo kući.
Ali ja bih znao.
Dok sam izlazio iz banke, razmišljao sam o tome koliko se često govori da treba biti pošten, a koliko se retko razmišlja o tome šta poštenje zaista znači. Nije teško biti pošten kada nas svi gledaju i kada očekujemo pohvalu. Mnogo je važnije kakvi smo onda kada niko ne zna šta smo uradili.
Tog dana nisam dobio zahvalnost kakvu sam možda očekivao, ali nisam ni otišao kući sa tuđim novcem. I to mi je bilo dovoljno.
Jer novac može da se zaradi ponovo, ali mirna savest nema cenu.
A ponekad upravo reakcija druge osobe pokaže da dobro delo ne mora uvek biti nagrađeno lepom rečju. Ipak, to ne znači da zbog toga treba prestati raditi ono što smatramo ispravnim.