### Gazda je ćutao kada sam mu rekao da sam pronašao skrivenu kameru u kupatilu…
Pre nekoliko meseci preselio sam se u manji stan. Nije bio veliki, ali je bio lepo namešten, čist i odmah mi se svideo. Kirija je bila pristupačna, lokacija odlična, a gazda, čovek od oko šezdeset godina, delovao je sasvim normalno i ljubazno.
Kada sam prvi put došao da pogledam stan, dočekao me je sa osmehom. Pokazao mi je svaku prostoriju, objasnio kako funkcionišu grejanje i računi i rekao da mogu da mu se javim kad god mi nešto zatreba. Ništa mi nije delovalo sumnjivo.
Prvih nekoliko nedelja sve je bilo u najboljem redu. Navikao sam se na novi prostor, raspakovao stvari i počeo da živim svojim uobičajenim životom. Nisam imao razloga da sumnjam da nešto nije u redu.
A onda se jedne večeri dogodilo nešto što mi je potpuno promenilo pogled na taj stan.
Slučajno sam oborio jednu policu iznad ormarića u kupatilu. Dok sam vraćao stvari na mesto, primetio sam malu rupu iza ogledala. U prvi mah pomislio sam da je u pitanju neki otvor nastao tokom renoviranja, ali mi je bilo čudno što se nalazi baš na tom mestu.
Prišao sam bliže, pomerio ogledalo i pogledao iza njega.
U tom trenutku osetio sam kako mi se stomak steže.
Iza ogledala se nalazila mala kamera, pažljivo sakrivena i povezana tankim kablom. Nije izgledala kao nešto što je tu slučajno završilo. Bila je postavljena tako da se ne primeti na prvi pogled.
Srce mi je lupalo kao ludo. Nisam mogao da verujem šta gledam. Kupatilo je trebalo da bude najprivatnije mesto u mom stanu, a neko je, očigledno, postavio uređaj za koji nisam znao.
Prva pomisao bila mi je da odmah pozovem policiju, ali sam želeo da čujem šta gazda ima da kaže. Možda je postojalo neko objašnjenje, iako u tom trenutku nisam mogao da zamislim kakvo.
Uzeo sam telefon i pozvao ga.
„Gospodine, pronašao sam kameru iza ogledala u kupatilu. Možete li da mi objasnite o čemu se radi?“
Sa druge strane nastala je tišina.
Nekoliko sekundi nije rekao ni reč. Pomislio sam da me možda nije dobro čuo, pa sam ponovio pitanje. Tada je tiho uzdahnuo i rekao da će doći do stana kako bismo razgovarali.
Njegov glas više nije zvučao ljubazno kao prvog dana kada smo se upoznali.
Dok sam čekao, nisam mogao da prestanem da razmišljam o tome koliko sam puta koristio to kupatilo, potpuno nesvestan da bi neko mogao da narušava moju privatnost. Počeo sam da se pitam da li je kamera bila uključena, da li je neko gledao snimke i koliko dugo je sve to trajalo.
Kada je gazda konačno stigao, nije odmah ušao u kupatilo. Stajao je na vratima i gledao me neobičnim pogledom.
„Jeste li sigurni da ste dobro videli šta je to?“ upitao je.
Bez reči sam ga poveo do ogledala i pokazao mu uređaj.
Čim ga je ugledao, lice mu se promenilo.
Pokušao je nešto da kaže, ali je zastao. Zatim je počeo da objašnjava kako je stan ranije koristio jedan čovek koji se razumeo u elektroniku i kako je moguće da je kamera ostala od njega.
Nisam mu poverovao. Ako je to zaista bilo tako, zašto mi nikada nije rekao da se uređaj nalazi u kupatilu? Zašto je bio sakriven iza ogledala? I, najvažnije, da li je uopšte znao čemu je služio?
Zatražio sam da mi objasni ko je postavio kameru i da li je ikada bila uključena. Umesto jasnog odgovora, počeo je da govori kako ne treba da pravim problem i kako se sve može rešiti mirnim putem.
Tada sam shvatio da je situacija mnogo ozbiljnija nego što sam prvobitno mislio.
Rekao sam mu da neću ništa dirati dok ne dobijem odgovore i da ću potražiti pomoć nadležnih. Njegovo ponašanje postalo je nervozno, a ljubaznost koju je pokazivao od prvog dana potpuno je nestala.
Te noći nisam mogao da zaspim. Stalno sam razmišljao o tome šta bi se dogodilo da slučajno nisam oborio policu. Možda bih još mesecima živeo u uverenju da je stan bezbedan.
Sutradan sam odlučio da potražim savet i prijavim ono što sam pronašao. Nisam želeo da neko drugi dođe u istu situaciju, a da pritom nema pojma šta se dešava iza ogledala.
Ipak, jedna stvar mi ni danas ne izlazi iz glave.
Kada sam poslednji put pogledao gazdu pre nego što je otišao, delovalo mi je kao da ga nije najviše uplašilo to što sam pronašao kameru, već mogućnost da ću saznati nešto što je godinama pokušavao da sakrije.
A sada se pitam samo jedno: da li je kamera zaista ostala od prethodnog stanara ili je sve vreme bila deo mnogo mračnije tajne?