### SVASTIKA ME JE ISKORISTILA DOK SAM SPAVAO
Svastika je došla kod nas na nekoliko dana jer se posvađala sa mužem. Rekla je da joj je potrebno malo mira i da nema gde da ode dok se situacija ne smiri. Supruga i ja smo je primili kao najrođeniju. Nisam želeo da se oseća kao stranac u našoj kući, pa sam se trudio da joj ništa ne nedostaje. U početku je sve delovalo sasvim normalno. Zajedno smo večerali, razgovarali i pokušavali da joj skrenemo misli sa problema koje je imala kod kuće. Nisam ni slutio da će se nekoliko dana kasnije dogoditi nešto što će ozbiljno uzdrmati moj mir i poverenje u osobu koju sam smatrao članom porodice.
Jedne večeri supruga je radila noćnu smenu, a ja sam ostao kod kuće. Bio sam umoran od posla, pa sam posle večere legao na kauč u dnevnoj sobi i ubrzo zaspao. Svastika je još bila budna. Sećam se da je gledala televiziju i da smo razmenili nekoliko sasvim običnih rečenica pre nego što sam sklopio oči.
Ne znam koliko je vremena prošlo kada sam se prvi put probudio. U sobi je bilo tiho, televizor je još radio, ali svastike više nije bilo na mestu na kojem je sedela. Pomislio sam da je otišla u gostinsku sobu, pa sam se okrenuo na drugu stranu i pokušao ponovo da zaspim.
Kada sam se sledeći put probudio, primetio sam da nešto nije u redu. Bio sam zbunjen i nisam odmah mogao da shvatim šta se događa. Ustao sam sa kauča, upalio svetlo i pogledao prema hodniku. Tada sam začuo zvuk iz druge sobe.
Pozvao sam je po imenu, ali nije odgovorila.
Prišao sam vratima i ponovo je pozvao. Ovoga puta javila se tiho, gotovo kao da se uplašila što sam je probudio. Pitao sam je šta radi i zašto se ne javlja, ali njen odgovor bio je neodređen. Rekla je da nije mogla da spava i da je samo tražila nešto.
Nisam želeo da pravim problem zbog nečega što je možda bilo sasvim bezazleno. Ipak, način na koji se ponašala ostavio je u meni neprijatan osećaj. Vratio sam se u dnevnu sobu, ali više nisam mogao da zaspim.
Sutradan sam pokušao da se ponašam normalno. Spremio sam doručak, popio kafu i razgovarao s njom kao i prethodnih dana. Međutim, primetio sam da izbegava moj pogled. Kada bi supruga bila u blizini, razgovarala je opušteno, ali čim bismo ostali sami, postajala je nervozna.
Nekoliko puta sam pomislio da je možda još uvek uznemirena zbog svađe sa svojim mužem. Nisam želeo da je pritiskam pitanjima, jer sam znao da prolazi kroz težak period.
Ipak, narednih dana počele su da se dešavaju još neke neobične stvari. Pojedine predmete pronalazio sam na mestima na kojima ih nisam ostavljao, a svastika je svaki put imala neko objašnjenje. Nisam imao dokaz da je uradila bilo šta loše, pa nisam želeo da je optužujem bez razloga.
Kada se supruga vratila sa noćne smene, primetila je da sam zamišljen. Pitala me je da li se nešto dogodilo, ali sam joj rekao da sam samo umoran. Nisam želeo da izazovem svađu u porodici zbog sumnje koju nisam umeo da objasnim.
Te večeri, dok smo sedeli za stolom, svastika je iznenada rekla da bi možda trebalo da se vrati kući. Izgledala je zabrinuto i stalno je proveravala telefon. Supruga ju je pitala da li se pomirila sa mužem, a ona je kratko odgovorila da još nisu razgovarali kako treba.
Narednog jutra spakovala je svoje stvari i otišla.
Mislio sam da je time sve završeno. Međutim, nekoliko dana kasnije supruga me je pitala zašto sam poslednjih dana bio toliko čudan. Tada sam odlučio da joj ispričam šta se dogodilo one noći kada sam zaspao na kauču i zašto mi je ponašanje njene sestre bilo sumnjivo.
Slušala me je bez prekidanja. Kada sam završio, dugo je ćutala. Nisam znao da li mi veruje ili je ljuta što sam uopšte posumnjao u njenu sestru.
Na kraju mi je rekla da će razgovarati s njom i pokušati da sazna šta se zaista dogodilo. Zamolio sam je samo da ne donosi zaključke unapred, jer ni sam nisam znao celu istinu.
Prošlo je nekoliko dana pre nego što mi je supruga rekla da je razgovarala sa sestrom. Nije želela da ulazi u svaki detalj njihovog razgovora, ali mi je priznala da ni sama nije očekivala takvo objašnjenje.
Tada sam shvatio koliko je lako da se u porodici izgubi poverenje kada se pojave sumnje, prećutane stvari i nedorečene situacije. Nisam želeo da se svađam niti da bilo koga javno optužujem. Želeo sam samo da znam da se u sopstvenoj kući mogu osećati mirno i sigurno.
Od tog dana odlučili smo da ubuduće budemo otvoreniji jedni prema drugima i da ne prećutkujemo stvari koje nas muče. Svastika je ostala deo naše porodice, ali naš odnos više nije bio isti kao pre.
Ponekad nas najviše povrede situacije u kojima ne znamo celu istinu. A kada se poverenje jednom poljulja, potrebno je mnogo vremena i iskrenosti da se ponovo izgradi.