### Jednom u luksuznom hotelu dogodilo se nešto što nisam očekivala…
Jednom prilikom sam sa dečkom prenoćila u luksuznom hotelu. Sve je bilo super. Soba je bila prelijepa, krevet udoban, a pogled kroz prozor oduzimao je dah. Proveli smo divno veče, večerali u restoranu i vratili se u sobu da se odmorimo.
Pred spavanje sam otišla da se istuširam, dok je on ostao u sobi da gleda televiziju. Skinula sam odjeću, ušla u tuš-kabinu i pustila toplu vodu. Dok sam se kupala, primijetila sam neku neobičnu ručicu na zidu kabine.
Na prvi pogled izgledala je kao obična poluga, ali nisam mogla da shvatim čemu služi. Naravno, proradila je moja radoznalost. Pomislila sam da možda reguliše pritisak vode ili uključuje neku dodatnu funkciju tuša.
Povukla sam je jednom, ali se ništa nije dogodilo. Sačekala sam nekoliko sekundi, pogledala oko sebe i pokušala da shvatim jesam li nešto propustila.
Zatim sam je povukla još jednom, ovaj put malo jače. Opet se ništa nije promijenilo.
Već sam pomislila da je riječ o nekoj pokvarenoj hotelskoj instalaciji, pa sam nastavila da se tuširam kao da se ništa nije dogodilo.
Međutim, nekoliko trenutaka kasnije začula sam neobičan zvuk izvan kupatila. Isključila sam vodu i pokušala da oslušnem. U prvi mah nisam bila sigurna da li sam dobro čula, ali onda se zvuk ponovio.
Pozvala sam dečka i pitala ga šta se dešava. Nije mi odmah odgovorio. Umjesto toga, čula sam kako se približava vratima kupatila.
„Šta si to uradila?“, upitao me je kroz smijeh.
Zbunila sam se i rekla mu da nisam uradila ništa posebno, osim što sam povukla onu čudnu ručicu koja se nalazila u tuš-kabini.
Tada je počeo da se smije još glasnije.
„Čekaj, hoćeš da kažeš da si je povukla dva puta?“, pitao je.
Potvrdila sam, a on je samo odmahnuo glavom i rekao da jedva čeka da izađem iz kupatila kako bi mi pokazao šta sam zapravo pokrenula.
Brzo sam završila tuširanje, obukla bade-mantil i izašla u sobu. Dečko je stajao pored zida, još uvijek se smijao, i pokazivao prema kupatilu.
Tek tada sam shvatila da sam svojom radoznalošću napravila malu zbrku u hotelskoj sobi. Ispostavilo se da ta ručica nije bila običan dio tuša, već da je imala sasvim drugu namjenu.
Pogledala sam ga, a onda i sama prasnula u smijeh.
Te večeri smo još dugo razgovarali o tom događaju. Svaki put kada bih se sjetila svog upornog povlačenja ručice i očekivanja da će se nešto dogoditi, nisam mogla da prestanem da se smijem.
Od tada sam naučila jednu stvar: u luksuznim hotelima čak i najobičnija ručica može da krije iznenađenje, a radoznalost ponekad napravi priču koju ćete prepričavati godinama.