Prije nekoliko dana, moj bivši muž mi je greškom prebacio veliku količinu novca. Bilo je rano ujutro, ja sam spavala, a kada sam se probudila, našla sam stotinu propuštenih poziva i poruka u kojima me moli da mu vratim novac.
Ali stvar je bila u tome što mi je on već dugo dugovao gotovo isti iznos. Nakon našeg razvoda ostao je bez posla i zamolio me da mu pozajmim novac dok se ne snađe. Tada sam mu pomogla bez razmišljanja. Govorio je da će mi vratiti čim počne ponovo raditi.
Prošle su skoro tri godine.
U međuvremenu se zaposlio, kupio novi automobil i nekoliko puta išao na odmor, ali svaki put kada bih pomenula dug, govorio bi:
„Nemam sada. Vratiću ti čim budem mogao.“
Zbog toga sam, kada sam vidjela novac na računu, pomislila da je konačno odlučio vratiti ono što mi duguje. Tek kada sam pročitala njegove poruke, shvatila sam da tvrdi da je uplata bila greška.
Nazvala sam ga.
„Neću ti vratiti cijeli iznos“, rekla sam. „Oduzeću ono što mi duguješ, a ostatak ću ti odmah poslati.“
Nastala je tišina.
A onda je počeo vikati da nemam pravo da diram njegov novac. Tvrdio je da mu taj iznos hitno treba i da će me prijaviti banci ako mu sve ne vratim.
„A šta je sa mojim novcem koji čeka već tri godine?“ pitala sam.
Tada mi je rekao nešto što me potpuno iznenadilo:
„Taj novac uopšte nije moj.“
Ispostavilo se da je novac pripadao njegovom poslovnom partneru. Partner mu je poslao sredstva za kupovinu opreme, a moj bivši muž je prilikom prebacivanja pogrešno izabrao moj račun, koji mu je još bio sačuvan među primaocima.
Odjednom sam shvatila da situacija više nije samo svađa između bivših supružnika.
Rekla sam mu da ništa neću trošiti dok ne razgovaram sa bankom.
Sutradan smo oboje otišli u poslovnicu. Nakon provjere transakcije, službenica je objasnila da se pogrešna uplata mora riješiti službenim putem i da ne treba samostalno raspolagati novcem dok se ne utvrde sve okolnosti.
Na izlazu me bivši muž pogledao i tiho rekao:
„Znam da ti dugujem. I znam da sam ispao loš čovjek.“
Nisam odgovorila.
Nekoliko dana kasnije novac je vraćen tamo gdje je trebalo. Mislila sam da je time priča završena.
Ali sljedećeg jutra stigla mi je nova uplata.
Ovoga puta iznos je bio tačno onoliko koliko mi je dugovao.
Uz uplatu je stajala samo kratka poruka:
„Tri godine prekasno, ali dug je konačno vraćen.“
Gledala sam ekran nekoliko trenutaka i prvi put poslije dugo vremena osjetila da je jedno poglavlje mog života zaista završeno.