Imam 21 godinu, a moja devojka 18. Oboje živimo sa roditeljima, koji su udaljeni nekoliko kilometara jedni od drugih. Pošto nemam automobil, a još nismo zaposleni, teško nam je da pronađemo mesto gde možemo da budemo sami. Uglavnom smo zajedno kod mene ili kod nje kada roditelji nisu kod kuće.
Jednog dana devojka me je pozvala i rekla da njeni roditelji idu kod prijatelja na ručak. Pitala me je da dođem kod nje kako bismo konačno imali malo vremena za sebe. Nisam mnogo razmišljao, već sam se spremio i krenuo.
Kada sam stigao, dočekala me je nasmejana i odmah smo otišli u njenu sobu. Sve je delovalo potpuno normalno. Znali smo da imamo dovoljno vremena pre nego što se njeni roditelji vrate, pa smo se opustili i uživali u tome što smo napokon sami.
Posle nekog vremena završili smo u spavaćoj sobi njenih roditelja. U jednom trenutku, dok smo bili na njihovom krevetu, dogodilo se nešto što nisam mogao ni da zamislim.
Usred žestoke radnje, iz jastuka je ispalo nešto neobično.
Prvo sam pomislio da je u pitanju neki običan predmet koji se slučajno našao među posteljinom. Međutim, kada sam bolje pogledao, shvatio sam da to nije nešto što bismo očekivali da pronađemo na tom mestu.
Odmah smo prestali sa onim što smo radili. Devojka je problеdela, a ja sam je pogledao i upitao da li zna šta je to i zašto se nalazi u krevetu njenih roditelja.
Nije mi odmah odgovorila. Samo je ćutala i gledala u predmet koji je ležao ispred nas.
„Šta je ovo?“, ponovio sam.
Ona je konačno progovorila, ali ono što mi je rekla samo je otvorilo još više pitanja.
U tom trenutku začuli smo zvuk automobila ispred kuće.
Njeni roditelji su se vratili mnogo ranije nego što smo očekivali.
Devojka me je uhvatila za ruku i šapnula da moramo brzo da izađemo iz sobe. Nisam znao šta da radim. Ako nas zateknu tamo, morali bismo da objašnjavamo zašto smo u njihovoj spavaćoj sobi i šta smo radili.
Brzo smo se obukli i pokušali da se ponašamo kao da se ništa nije dogodilo. Ipak, dok smo izlazili iz sobe, pogledao sam još jednom prema jastuku.
Tada sam primetio još nešto što mi je privuklo pažnju.
Nisam imao vremena da proverim o čemu se radi jer smo već čuli korake u hodniku. Devojka me je odvela u dnevnu sobu, gde smo seli i čekali da njeni roditelji uđu.
Kada su se pojavili na vratima, pozdravili su nas sasvim normalno. Njena majka je otišla u kuhinju, a otac je seo u dnevnu sobu i počeo da razgovara sa nama kao da je sve u najboljem redu.
Ja sam, međutim, jedva uspevao da se koncentrišem na razgovor. U glavi mi se neprestano vraćalo ono što smo pronašli u jastuku.
Pogledao sam devojku, nadajući se da će mi kasnije objasniti šta se dogodilo. Ona je samo kratko odmahnula glavom, dajući mi do znanja da ne treba ništa da pitam pred njenim roditeljima.
Kada sam konačno krenuo kući, bila je neobično tiha. Na rastanku sam je pitao da li ćemo razgovarati o svemu što se desilo.
Rekla je da hoćemo, ali da prvo mora sama da razmisli.
Od tada ne mogu da prestanem da se pitam šta se zapravo krilo u tom jastuku i zašto je moja devojka tako burno reagovala kada smo to pronašli.
Mislio sam da će to biti samo još jedan običan dan sa devojkom, ali ono što smo pronašli u krevetu njenih roditelja pretvorilo je sve u misteriju koju još nisam uspeo da razrešim.