Došla sam kući na vikend jer studiram u drugom gradu. Baš su mi nedostajali roditelji i bilo mi je drago da sam konačno kući.
Oni su mi stalno prebacivali da sam ih zaboravila i bilo je lijepo ponovo biti tu. Petak veče, mir, tišina, ležim u krevetu i samo odjednom tišinu prekida stenjanje, pa vrištanje. Inače, ispod moje sobe je kupatilo.
Stvarno ne kontam, dva mjeseca nisam dolazila kući, mogli su da rade šta hoće i sad kad sam došla na dva dana, oni gori od ovih mačaka u teranju.
Odem u kuhinju jer je dalje od kupatila da ih ne slušam i onda uslijedi pravi šok – mama izlazi iz kupatila gola i ugleda mene.
Vrisnula je i odmah zgrabila peškir.
„Pa zar ti nisi rekla da dolaziš sutra?!“
Gledam je zbunjeno.
„Mama, rekla sam vam tri puta da dolazim u petak.“
Ona pocrveni i samo kaže:
„Dobro, dobro… nesporazum.“
Ali onda se vrata kupatila ponovo otvore.
Očekivala sam da izađe tata.
Međutim, iz kupatila izlazi potpuno nepoznata žena, umotana u drugi peškir.
U tom trenutku nisam znala gdje da gledam.
„Mama… ko je ovo?“
Obje su ćutale.
Tada se otvaraju ulazna vrata i moj tata ulazi u kuću noseći kese iz prodavnice.
Pogledao je mene, zatim mamu i ženu iza nje.
„A, stigla si!“, rekao je potpuno mirno.
Ja sam samo pokazala prema kupatilu.
„Može li meni neko objasniti šta se ovdje dešava?“
Tata se počeo smijati.
Ispostavilo se da je žena mamina prijateljica koja je došla da joj pomogne da ofarba kosu. Dok su ispirale farbu, puklo je crijevo na tušu, voda ih je poprskala od glave do pete, a njihovo „stenjanje i vrištanje“ zapravo je bilo panično pokušavanje da zatvore vodu koja je šikljala po cijelom kupatilu.
Tata je samo pogledao moj izraz lica i rekao:
„Šta si ti mislila da se ovdje događa?“
Nisam odgovorila.
Uzela sam čašu vode i vratila se u svoju sobu.
A mama je za mnom dobacila:
„Sljedeći put kad dolaziš kući, pošalji poruku još jednom — čisto da svi budemo sigurni!“ 😄