Na računu je pisalo:
„NEMOJ IĆI S NJIM. POZNAJEM GA. SAČEKAJ ME ISPRED TOALETA.“
Srce mi je počelo lupati. Pogledala sam prema konobarici, ali ona je već otišla do drugog stola.
„Je li sve u redu?“ pitao me je.
„Da, samo idem do toaleta.“
Konobarica me je čekala u hodniku.
„Zašto ste mi ovo napisali?“
„Zato što sam prije dvije godine bila s njim.“
Pomislila sam da je ljubomorna.
„I zato ste slagali da mu kartica ne radi?“
„Da. Morala sam nekako da ti predam poruku.“
Zatim je izvadila telefon.
„Ali nije problem što smo nekada bili zajedno. Problem je ono što sam kasnije saznala.“
Pokazala mi je fotografiju mog pratioca sa drugom ženom.
„To mu je žena.“
Zaledila sam se.
„Rekao mi je da nikada nije bio oženjen.“
„I meni je isto govorio.“
Pokazala mi je još nekoliko fotografija. Na jednoj je držao malo dijete u naručju.
Vratila sam se za sto i odlučila da ništa ne otkrivam.
„Kako ti se zove supruga?“ pitala sam iznenada.
Viljuška mu je ispala iz ruke.
„Kakva supruga?“
Izgovorila sam ime koje mi je konobarica pokazala.
Potpuno je problijedio.
„Ko ti je to rekao?“
Tada je shvatio.
Pogledao je prema konobarici i ustao.
„Moramo odmah otići.“
„Ja ne idem nigdje dok mi ne kažeš istinu.“
U tom trenutku prišao nam je vlasnik restorana.
Pogledao je njega, zatim mene i rekao:
„Vidim da si konačno saznala.“
„I vi ga poznajete?“
„Nažalost.“
Moj pratilac je uzeo jaknu i krenuo prema izlazu.
Vlasnik ga je zaustavio jednom rečenicom:
„Ako joj već govoriš istinu, reci joj i zašto si prije tri godine promijenio prezime.“
Tada se okrenuo prema meni.
„Njegova žena nije najveća tajna koju krije.“
I spustio je na sto fotografiju zbog koje sam shvatila da sam tog čovjeka zapravo vidjela mnogo prije našeg prvog spoja…