Renovirali smo kupatilo i muž je pronašao dvojicu majstora koje mu je preporučio kolega. Malo su se natezali oko cijene, ali na kraju su se dogovorili i radovi su počeli.
Muž je svakog jutra odlazio na posao, a ja sam ostajala kod kuće. Majstorima bih skuvala kafu, ponekad pripremila nešto da pojedu i povremeno provjeravala kako napreduju radovi.
Sve je djelovalo potpuno normalno.
Jednog jutra pojavio se samo jedan majstor.
„Kolega danas ne može, završava nešto na drugom mjestu“, rekao je.
Skuvala sam mu kafu i odnijela u kupatilo. Kada sam mu pružila šolju, nasmijao se i rekao:
„Gazdarice, je l’ znaš da ovo kupatilo može da vas izađe upola cijene?“
Pomislila sam da se šali.
„Kako to misliš, majstore?“
Spustio je alat i pogledao prema vratima kao da provjerava da li nas neko sluša.
„Materijal koji vam je obračunat nije ni približno ovoliko skup. A neke stvari koje je vaš muž platio mi uopšte nismo kupovali.“
Odjednom mi više nije bilo do šale.
„Kako nismo kupovali? Imam račune.“
Majstor se nasmijao.
„Upravo je to problem.“
Izvadio je telefon i pokazao mi fotografije materijala koji su stvarno preuzeli iz prodavnice. Brojevi i količine nisu odgovarali računima koje je muž držao u fascikli.
Pomislila sam da majstor pokušava da prevari mog muža.
Odmah sam ga nazvala.
„Možeš li mi objasniti zašto računi za kupatilo ne odgovaraju materijalu koji je kupljen?“
Nastala je tišina.
„Ko ti je to rekao?“
Čim je to pitao, shvatila sam da nešto zna.
Kada je došao kući, stavila sam sve račune na sto.
Muž je prvo pokušao objasniti da je vjerovatno došlo do greške. Ali onda je majstor izvadio poruke koje je razmjenjivao sa svojim kolegom.
Tada je istina izašla na vidjelo.
Drugi majstor je mjesecima dogovarao poslove tako što je mušterijama prikazivao veće cijene materijala, a razliku uzimao sebi. Moj muž nije bio dio prevare — ali je napravio ogromnu grešku jer je čovjeku unaprijed dao novac i vjerovao mu bez provjere.
„Zašto mi ništa nisi rekao?“ pitala sam.
„Jer sam mislio da sam dobio dobrog majstora preko preporuke.“
Sljedećeg jutra drugi majstor se pojavio kao da se ništa nije dogodilo.
Muž ga je sačekao sa računima.
Kada je vidio fotografije i poruke svog kolege, lice mu se potpuno promijenilo.
Počeo je da objašnjava, pa da se ljuti, a onda je tvrdio da je sve nesporazum.
Muž mu je samo rekao:
„Radove više ne nastavljaš dok ne razjasnimo svaki račun.“
Na kraju smo angažovali drugog čovjeka da završi posao, a svu dokumentaciju sačuvali kako bismo spor riješili na pravilan način.
Kupatilo nas na kraju nije koštalo upola manje, ali smo izbjegli mnogo veći gubitak.
A najčudnije od svega?
Da tog jutra drugi majstor nije izostao i da njegov kolega uz kafu nije odlučio da progovori, vjerovatno nikada ne bismo ni pogledali račune dovoljno pažljivo.