Iz kupatila sam izašao potpuno go pred drugaricu dok je ona sjedila u dnevnom boravku.
Sve je počelo kao obična šala. Tog dana došla je kod mene na kafu i razgovarali smo satima. Poznajemo se godinama i uvijek smo imali takav odnos da možemo da se šalimo jedno s drugim bez ljutnje.
U jednom trenutku rekla mi je kroz smijeh:
„Ma daj, tebe više ništa ne može da iznenadi. Uvijek si isti i tačno znam šta ćeš uraditi.“
Nasmijao sam se, ali mi je ta rečenica ostala u glavi.
„Znači, baš ništa ne mogu da uradim što bi te iznenadilo?“ pitao sam.
„Ništa“, odgovorila je samouvjereno.
Tada mi je pala na pamet potpuno luda ideja.
Rekao sam joj da idem da se istuširam i da se osjećа kao kod svoje kuće. Otišao sam u kupatilo, istuširao se i onda odlučio da joj dokažem da ipak nisam toliko predvidljiv.
Skinuo sam se i krenuo hodnikom prema dnevnoj sobi. Srce mi je tuklo kao ludo. Već na pola puta pomislio sam da odustanem, ali bilo je kasno.
Zakoračio sam u dnevnu sobu.
Ona je podigla pogled prema meni i nekoliko sekundi nije rekla ni riječ. Samo me je gledala širom otvorenih očiju.
Bio sam siguran da sam je konačno ostavio bez teksta.
A onda je prasnula u smijeh.
„Ti stvarno nisi normalan!“, rekla je dok je pokušavala da sakrije lice rukama. „Idi obuci nešto prije nego što se neko pojavi!“
U tom trenutku i mene je uhvatio smijeh. Brzo sam se vratio u kupatilo i obukao.
Kada sam se vratio, još se smijala.
„Dobro“, priznala je. „Povlačim ono što sam rekla. Ovo stvarno nisam očekivala.“
Poslije toga smo nastavili da pijemo kafu kao da se ništa nije dogodilo, ali svaki put kada bismo se pogledali, ponovo bismo počeli da se smijemo.
Od tada, kad god kaže da sam predvidljiv, dovoljno je samo da je pogledam i pitam:
„Jesi li sigurna?“
Odmah promijeni temu.