Lepa sam žena, udata i majka dvoje divne dece. Imam muža kojeg volim i koji me voli. Naš brak je, barem sam tako mislila, bio skoro savršen. Jedini problem bila je udaljenost.
Moj muž radi u inostranstvu. Dolazi kući svega nekoliko dana mesečno, a ostatak vremena provodimo razgovarajući telefonom. Njegov posao nam donosi mnogo novca, omogućio nam je lepu kuću, dobar automobil i sve što našoj deci treba. Zbog toga smo zajedno odlučili da izdržimo tu razdvojenost.
Nikada nisam mislila da ću se požaliti. Imala sam sve što jedna žena može da poželi, osim onoga što se novcem ne može kupiti – muževljevog zagrljaja svake večeri.
Jednog dana upoznala sam muškarca koji je počeo otvoreno da mi se udvara. Bio je pažljiv, zgodan i umeo je da kaže baš ono što sam želela da čujem. Priznajem, prijala mi je pažnja.
Jednom me je čak pozvao kod sebe.
Na trenutak sam došla u iskušenje, ali sam ga odbila. Pomislila sam na muža, našu decu i sve godine koje smo zajedno proveli. Nisam želela da zbog nekoliko trenutaka slabosti uništim porodicu.
Međutim, ubrzo nakon toga počeo je moj pravi pakao.
Najpre sam osetila blagi svrab u intimnom predelu. Nisam tome pridavala značaj. Mislila sam da je u pitanju iritacija od veša ili nekog sredstva za higijenu.
Ali dani su prolazili, a svrab je postajao sve jači.
Noću nisam mogla da spavam. Bila sam nervozna, umorna i stalno sam razmišljala šta mi se dešava. Počela sam da zamišljam najgore stvari.
Onda mi je jedne večeri kroz glavu prošla strašna misao.
„Šta ako mi je muž nešto preneo?“
Odmah sam samu sebe prekorila. Pa on je moj muž! Čovek kojem verujem više nego bilo kome.
Ali sumnja je već počela da raste.
Setila sam se kako je poslednji put, kada je došao kući, bio nekako drugačiji. Stalno je gledao u telefon, izlazio napolje da razgovara i nekoliko puta se izgovarao umorom kada sam želela da budemo bliski.
Ranije to nisam primećivala.
Sada mi je svaka sitnica delovala sumnjivo.
Odlučila sam da odem kod ginekologa. Pregled je pokazao da imam gljivičnu infekciju. Doktorka mi je objasnila da se takve infekcije mogu pojaviti iz različitih razloga i da same po sebi nisu dokaz neverstva.
Dobila sam terapiju i vratila se kući.
Trebalo je da mi bude lakše, ali nije.
Nešto mi nije dalo mira.
Te večeri pozvala sam muža.
„Moram nešto da te pitam i želim da mi iskreno odgovoriš.“
„Šta je bilo, ljubavi?“
„Da li postoji neka druga žena?“
Nastala je tišina.
Duga, neprijatna tišina.
„Otkud ti to?“, konačno je pitao.
„Samo mi odgovori.“
Duboko je uzdahnuo.
„Postoji nešto što sam odavno morao da ti kažem.“
U tom trenutku noge su mi se odsekle.
Rekao mi je da je pre nekoliko meseci upoznao jednu ženu. Viđali su se nekoliko puta, a onda je, kako je tvrdio, shvatio kakvu grešku pravi i prekinuo svaki kontakt.
„Nisam želeo da te povredim“, govorio je. „Ti i deca ste mi sve na svetu.“
Sedela sam na krevetu i gledala u naše porodične fotografije.
Ja sam odbila muškarca koji mi se udvarao jer nisam želela da izdam muža, a on je tamo, daleko od mene, uradio upravo ono čega sam se najviše plašila.
„Znaš šta me najviše boli?“, pitala sam ga.
„Šta, ljubavi?“
„To što sam te branila čak i od sopstvenih misli. Kad god bih posumnjala, govorila sam sebi da moj muž nikada ne bi uradio tako nešto.“
Počeo je da plače.
Obećavao je da će napustiti posao, vratiti se kući i učiniti sve da sačuva naš brak.
Ali ja više nisam mogla da razmišljam o novcu, kući i automobilima.
Shvatila sam da smo godinama gradili materijalnu sigurnost, a da smo usput izgubili nešto mnogo vrednije.
Bliskost. Poverenje. Zajednički život.
Nisam odmah zatražila razvod. Rekla sam mu da mi treba vreme, da oboje treba da obavimo odgovarajuće zdravstvene preglede i da moram da odlučim mogu li ponovo da mu verujem.
Nekoliko nedelja kasnije vratio se kući. Ovoga puta ne na tri dana, nego zauvek.
Počeli smo da razgovaramo iskrenije nego ikada ranije. Bilo je suza, svađa, teških pitanja i još težih odgovora.
Nisam mu oprostila preko noći.
A nisam ni zaboravila.
Danas još pokušavamo da obnovimo ono što smo izgubili. Ne znam hoćemo li uspeti, ali jedno znam sigurno.
Nekada žena ne traži bogatstvo, skupe poklone ni savršenu kuću. Nekada joj je potrebno samo da čovek kojeg voli bude pored nje, da je zagrli i da joj nikada ne da razlog da posumnja u njegovu ljubav.
I zato se često pitam: Da li je vredelo imati sve, ako smo zbog toga zamalo izgubili jedno drugo?