Čovjek mu je pružio ruku i rekao:
„Čestitam, prijatelju. Nisam znao da ćeš se baš ti oženiti njome.“
Muž se nasmijao.
„Poznajete se?“
Osjetila sam kako mi se stomak steže.
Čovjek me pogledao, a onda rekao:
„Naravno da se poznajemo. Prije nekoliko godina bili smo veoma bliski.“
Mužev osmijeh je nestao.
„Kako bliski?“
Pokušala sam prekinuti razgovor.
„Nije ni vrijeme ni mjesto za ovo.“
Ali bilo je kasno.
Čovjek je dodao:
„Neka ti ona objasni. Ja ne želim da vam kvarim dan.“
Okrenuo se i otišao.
Muž me cijelim putem do restorana nije ništa pitao.
Tek kada smo ostali sami, rekao je:
„Je li on bio tvoj dečko?“
„Jeste.“
„A rekla si mi da prije mene nisi imala nikoga.“
Nisam mogla više lagati.
Priznala sam da sam prije njega imala ozbiljnu vezu i da sam to sakrila jer sam znala koliko mu je važna moja prošlost.
„Znači naš brak počinje laži?“
Počela sam plakati.
„Bojala sam se da ćeš me ostaviti.“
Skinuo je sako i izašao napolje.
Mislila sam da je sve gotovo.
Ali poslije desetak minuta vratio se.
Sjeo je preko puta mene.
„I ja moram nešto da ti priznam.“
Zbunjeno sam ga pogledala.
„Šta?“
Izvadio je telefon i otvorio staru fotografiju.
Na njoj je bio upravo čovjek koji nam je prišao ispred opštine.
Ali pored njega je stajao moj muž.
„Vas dvojica se poznajete?“
„Mnogo duže nego što misliš.“
Tada mi je priznao da je još prije našeg vjenčanja znao dio moje prošlosti.
„Pa zašto si onda stalno govorio da želiš ženu koja nikada nije imala nikoga?“
Spustio je pogled.
„Zato što sam čekao da mi sama kažeš istinu.“
Ostala sam bez riječi.
„Znači testirao si me?“
„Jesam. I nisam ponosan na to.“
Mislila sam da više ništa ne može da me iznenadi.
A onda je otvorio poruke između njega i mog bivšeg.
Dopisivali su se mjesecima.
Posljednja poruka bila je poslata samo dan prije našeg vjenčanja.
Pročitala sam je nekoliko puta.
Moj bivši mu je napisao:
„Ako se sutra ipak oženiš njome, onda moraš znati još jednu stvar koju ti ona nikada neće priznati.“
Pogledala sam muža.
„Šta ti je rekao?“
On je zaključao telefon.
„Upravo zato sam čekao današnji dan.“
Tada sam shvatila da taj susret ispred opštine možda uopšte nije bio slučajan…