Bio je to moj bivši dečko.
Čovjek sa kojim sam bila skoro četiri godine i kojeg nisam vidjela više od deset godina.
Stajala sam na vratima ordinacije potpuno ukočena.
I on je mene odmah prepoznao.
„Nisam znao da si ti zakazana kod mene“, rekao je vidno zbunjen.
Bilo mi je toliko neprijatno da sam poželjela da se okrenem i odem.
„Mogu da pozovem koleginicu da obavi pregled“, dodao je.
Odmah sam pristala.
Mislila sam da će se sve završiti na tom neugodnom susretu.
Ali nakon pregleda koleginica me je pozvala u kancelariju.
„Moramo uraditi još nekoliko analiza. Ne želim da vas plašim, ali primijetila sam nešto što treba provjeriti.“
Nekoliko dana kasnije vratila sam se po rezultate.
Ovoga puta moj bivši je stajao u hodniku.
Čim me je ugledao, prišao mi je.
„Moramo razgovarati.“
„O čemu?“
Pogledao je rezultate koje sam držala.
„O nečemu što sam saznao prije deset godina, ali ti nikada nisam rekao.“
Srce mi je počelo lupati.
Iz džepa mantila izvadio je staru kovertu.
Na njoj je bilo moje ime i datum iz vremena kada smo još bili zajedno.
„Zašto ovo imaš?“
„Zato što je trebalo da ti je dam prije nego što smo raskinuli.“
Otvorila sam kovertu.
Unutra je bio medicinski dokument.
Kada sam pročitala ime pacijenta, ostala sam bez riječi.
Nije bilo moje.
Bilo je ime moje majke.
„Kakve veze moja majka ima sa ovim?“
Bivši je spustio pogled.
„Zato sam tada nestao iz tvog života.“
A onda mi je rekao nešto što je potpuno promijenilo ono što sam godinama vjerovala o našem raskidu…