Na sahrani svog bivšeg dečka stajala sam u tišini, pokušavajući da zadržim suze. Nismo bili zajedno godinama. Život nas je odveo na različite strane, oboje smo nastavili dalje, ali dio mene ga nikada nije potpuno prestao voljeti.
Dugo sam razmišljala da li uopšte treba da dođem. Na kraju sam odlučila da se pojavim samo da mu posljednji put kažem zbogom.
Stajala sam po strani dok su ljudi prilazili njegovoj porodici i izražavali saučešće. Nisam željela da smetam niti da privlačim pažnju.
Tada sam ugledala njegovu suprugu kako ide prema meni.
Srce mi je počelo snažno lupati. Znala sam da je vjerovatno čula za mene. Nisam znala šta da očekujem – ljutnju, osudu ili pitanje zašto sam uopšte došla.
Međutim, kada je stigla do mene, blago se nasmiješila, pružila mi ruku i tiho rekla:
„Drago mi je što si došla. On bi želio da budeš ovdje.“
Ostala sam bez riječi.
Zatim je otvorila torbu i izvadila malu kovertu.
„Ovo sam pronašla među njegovim stvarima prije nekoliko mjeseci. Nisam znala da li ću ikada imati priliku da ti je dam.“
Na koverti je bilo ispisano moje ime.
Ruke su mi zadrhtale.
„Šta je ovo?“ upitala sam.
„Pismo koje ti nikada nije poslao.“
Pogledala sam je, ne znajući šta da kažem.
„Pročitaj ga kada budeš spremna“, rekla je. „I nemoj misliti da sam ljuta. Znam da ste nekada bili važan dio života jedno drugome. Prošlost ne mogu i ne želim da izbrišem.“
Kasnije sam sjela sama u automobil i otvorila kovertu.
Unutra je bio kratak rukom napisan tekst:
„Ako ovo ikada pročitaš, želim da znaš da nikada nisam žalio zbog vremena koje smo proveli zajedno. Nismo bili stvoreni da ostanemo zajedno, ali si me naučila kako izgleda voljeti nekoga iskreno. Nadam se da si srećna i da si pronašla život kakav zaslužuješ.“
Dugo sam sjedila držeći pismo u rukama.
Nisam plakala zato što sam željela da se prošlost vrati. Plakala sam jer sam konačno dobila odgovor na pitanje koje sam godinama nosila u sebi – da li je ono što smo nekada imali njemu značilo koliko i meni.
Kada sam izašla iz automobila, njegova supruga je još uvijek bila tamo.
Prišla sam joj, zagrlila je i samo rekla:
„Hvala.“
Tog dana dvije žene koje su voljele istog čovjeka nisu bile suparnice.
Bile smo samo dvije osobe koje su se, svaka na svoj način, opraštale od nekoga ko je ostavio trag u njihovim životima.