…sjedila preko puta njega i gledala kako jede.
Naručio je sebi ribu, salatu i vino, a meni nije ni predložio da uzmem nešto.
„Nećeš ništa?“ pitao je.
„Rekla sam ti da nemam novca za restoran.“
„Pa dobro, možeš nešto jeftinije.“
Mislila sam da se šali.
„Ozbiljno očekuješ da platim svoj dio iako znaš da trenutno nemam?“
„Dogovor je da sve plaćamo pola-pola.“
Prećutala sam.
Nije mi smetalo što dijelimo troškove. Smetalo mi je što su naše mogućnosti potpuno različite, a on se ponašao kao da to ne vidi.
Dok je završavao večeru, konobar je spustio račun.
On je platio samo svoj dio.
Ja nisam ni jela.
Na povratku u apartman pitao me:
„Šta ti je sad?“
„Ništa.“
„Vidim da si ljuta.“
Tada sam pukla.
„Ja sam studentkinja. Radim povremeno, moji roditelji su u dugovima, štedim svaki euro, a ti zarađuješ nekoliko puta više od mene. I opet očekuješ da živimo kao da imamo ista primanja.“
„Ali ti si pristala da sve dijelimo.“
„Jesam. Nisam pristala da ostanem gladna pored čovjeka koji kaže da me voli samo zato što tog dana nemam za pola računa.“
Nije ništa rekao.
Sutradan smo se vratili kući gotovo bez razgovora.
Nekoliko dana kasnije pozvao me kod sebe.
Na stolu je bio papir.
„Šta je ovo?“
„Napravio sam računicu naših troškova.“
Pomislila sam da će ponovo insistirati na pola-pola.
Ali rekao je:
„Bio sam kreten.“
Pogledala sam ga iznenađeno.
„Meni pola računa znači mnogo manje nego tebi. To nije ravnopravnost.“
Predložio je da zajedničke troškove ubuduće dijelimo prema prihodima.
„Ne želim da me izdržavaš.“
„Ne želim ni ja. Želim da oboje učestvujemo, ali da se niko ne guši.“
Pristala sam.
Nekoliko mjeseci kasnije dobila sam stipendiju i bolji studentski posao.
Prvi put sam imala nešto više novca.
Pozvala sam ga u isti restoran.
„Večeras ja častim.“
Nasmijao se.
„Jesi sigurna?“
„Jesam.“
Kada je stigao račun, uzela sam ga prije njega.
„Ovo nije pola-pola.“
„Nije.“
„Zašto onda plaćaš sve?“
Nasmijala sam se.
„Zato što mogu i zato što želim.“
Tada je shvatio ono što sam pokušavala da mu objasnim:
Pravedno ne znači uvijek podijeliti račun tačno na pola. Ponekad znači da oboje daju koliko mogu, a da se nijedno zbog veze ne mora odreći osnovnih stvari.