OSTAVILA MI JE PORUKU NA ŠOFERŠAJBI I POZVALA ME NA KAFU – KADA SAM VIDIO KO IZLAZI IZ ZGRADE, OSTAO SAM UKOPAN
Iz zgrade je izašla žena od nekih tridesetak godina.
Pogledala je lijevo-desno, a zatim krenula pravo prema mom automobilu.
Bila je prelijepa.
Pomislio sam: „Čovječe, ovo stvarno radi!“
Prišla je automobilu, uzela moju poruku ispod brisača i počela se smijati.
Izašao sam iz haustora.
„Pretpostavljam da sam ja taj koji duguje kafu?“
Okrenula se i pogledala me zbunjeno.
„Vi ste vlasnik auta?“
„Jesam.“
Odjednom je prestala da se smije.
„Onda imamo problem.“
„Kakav problem?“
Pokazala mi je prvu cedulju.
„Ovo nisam napisala ja.“
„Ali ženski je rukopis.“
„Jeste. Napisala ga je moja majka.“
Počeo sam se smijati.
„Dobro, gdje je onda ona?“
Žena je pokazala prema prozoru na trećem spratu.
Na njemu je stajala starija gospođa i mahala nam.
„Mama! Šta radiš?!“ viknula je djevojka.
Starica je samo pokazala rukama da odemo na kafu.
Oboje smo prasnuli u smijeh.
„Izgleda da nam je organizovala sastanak“, rekla je.
Otišli smo u obližnji kafić.
Razgovor je bio toliko prijatan da smo ostali skoro dva sata.
Pred kraj sam je pitao:
„Zašto bi tvoja majka ostavila poruku potpunom strancu?“
Djevojka se nasmijala.
„To i mene zanima.“
Pozvale smo njenu majku.
Čim je čula moje ime, zaćutala je.
„Kako se prezivaš?“ pitala me.
Rekao sam.
Nastala je još duža tišina.
„Dođite oboje gore.“
Kada smo stigli u stan, starica je već držala album sa fotografijama.
Otvorila ga je i pokazala mi fotografiju staru više od trideset godina.
Na njoj je bio moj otac.
„Odakle poznajete mog oca?“
Starica je pogledala svoju kćerku.
„Zato sam ostavila onu poruku.“
„Ne razumijem.“
Iz albuma je izvadila još jednu fotografiju.
Na njoj su moj otac i ona držali dvije bebe.
Jednu djevojčicu i jednog dječaka.
„Ko su ova djeca?“
Starica je pokazala na mene.
„Dječak si ti.“
Zatim na djevojku sa kojom sam upravo proveo dva sata na kafi.
„A djevojčica je ona.“
Oboje smo zanijemili.
„Hoćete reći da smo mi brat i sestra?!“
Starica je odmahnula glavom.
„Ne.“
„Pa šta onda znači fotografija?“
Uzela je kovertu iz albuma i stavila je ispred nas.
Na njoj je rukopisom mog pokojnog oca pisalo:
„Ako se njih dvoje ikada slučajno sretnu, vrijeme je da saznaju šta se dogodilo onog dana kada su rođeni.“