…udara nogom.
Uletio sam između njih i odgurnuo ga.
„Jesi li normalan?! To ti je sin!“
Čovjek me je pogledao kao da sam ja problem.
„Ne miješaj se. Ti nemaš pojma kakav je on.“
Momak je ustao sa poda. Usna mu je bila razbijena, ali nije rekao ni riječ.
„Zovem policiju“, rekao sam.
Tada je njegov otac prvi put pokazao strah.
„Nemoj. Ovo je porodična stvar.“
„Od trenutka kada sam te vidio da ga udaraš, više nije.“
Pozvao sam policiju.
Moja žena je stigla nekoliko minuta kasnije i čim je vidjela sina, počela je plakati.
Njegov otac je odveden, a momak je odbijao da ide u bolnicu.
„Dobro sam“, ponavljao je.
Ali nisam mogao da pređem preko toga.
Te večeri smo dugo razgovarali.
„Zašto ti ovo nikada nisi rekao?“
„Mama zna dio.“
„Koliko dugo traje?“
„Godinama.“
Žena je spustila pogled.
„Mislila sam da je prestalo.“
„Nije.“
Tada je momak rekao nešto što nas je oboje iznenadilo.
„On mene ne mrzi zato što sam loš sin.“
„Nego?“
„Zato što misli da nisam njegov.“
Pogledao sam suprugu.
Ona je problijedjela.
„Šta pričaš?“
„Čuo sam ga jednom kako govori baki da je uradio test.“
„Kakav test?“
„DNK.“
Žena je sjela.
„To je nemoguće.“
„Zašto?“
„Zato što nikada nisam bila ni sa kim drugim.“
Sutradan smo otišli kod njegove bake.
Kada smo spomenuli DNK test, dugo je ćutala.
„Postoji nešto što vam nisam rekla.“
Iz ormara je izvadila kovertu.
U njoj je bio stari rezultat testa.
Prema njemu, čovjek kojeg je momak cijelog života zvao ocem zaista nije bio njegov biološki otac.
Moja žena je počela plakati.
„Ovo nije moguće!“
„Moguće je“, rekla je baka. „Ali ne na način na koji misliš.“
„Kako onda?“
„On nije mogao imati djecu.“
Nastala je tišina.
„Šta?“
„Saznao je to prije vašeg vjenčanja.“
„Pa kako sam onda ostala trudna?“
Baka je spustila pogled.
„Moraš pitati svoju majku.“
Odmah smo otišli kod moje punice.
Čim je vidjela nalaz, počela je plakati.
„Nisam mislila da će ovo ikada izaći.“
„Mama, ko je otac mog sina?“
„Ne znam.“
„Kako ne znaš?!“
„Zato što ni ti nisi znala šta smo uradili.“
Svi smo zanijemili.
Objasnila je da je moja žena kao veoma mlada imala ozbiljnu operaciju i da je tada porodica, bez njenog znanja, sačuvala medicinsku dokumentaciju i uzorke koji su kasnije korišteni tokom liječenja neplodnosti.
„Kakvog liječenja? Ja nisam išla na liječenje neplodnosti.“
„Ti nisi.“
Pogledala je prema bivšem zetu.
„On jeste.“
Ispostavilo se da su, dok su pokušavali dobiti dijete, postojale stvari koje je bivši muž skrivao od nje.
Kontaktirali smo kliniku koja je nekada radila u našem gradu.
Arhiva je bila premještena, ali dokumenti su postojali.
Na jednom papiru stajalo je ime donora.
Kada sam ga pročitao, osjetio sam kako mi se stomak okreće.
Poznavao sam to prezime.
Bilo je isto kao moje.
„Ko je ovaj čovjek?“ pitala je žena.
Nisam odmah odgovorio.
Bio je to moj stariji brat.
Brat koji je prije više od dvadeset godina otišao u Švajcarsku.
Pozvao sam ga.
Kada sam mu objasnio situaciju, dugo je ćutao.
„Nisam znao kome je uzorak otišao.“
„Hoćeš reći da si bio donor?“
„Jesam.“
Uradili smo DNK test.
Rezultat je pokazao da moj brat jeste biološki otac momka.
Sjeo sam i gledao tog osamnaestogodišnjaka kojeg sam od prvog dana zavolio kao svog.
Odjednom mi je postao još bliži.
Bio je moj bratić.
Ali tada je moja žena pogledala mene.
„Čekaj…“
„Šta?“
„Kada smo se upoznali, rekao si da tvoj brat nikada nije živio ovdje.“
„Nije.“
„Pa kako je onda bio donor u klinici u našem gradu?“
Nazvao sam ga ponovo.
Ovog puta nije želio da odgovori.
Tek nakon nekoliko dana poslao mi je staru fotografiju.
Na njoj su bili on, moja sadašnja supruga i njen bivši muž — mnogo prije nego što smo se nas dvoje upoznali.
Pogledao sam suprugu.
„Ti poznaješ mog brata?“
Počela je plakati.
„Nisam znala da vam je to brat.“
„Odakle se poznajete?“
Spustila je pogled.
„Zato što je on bio čovjek koji me je upoznao sa mojim prvim mužem.“