Ženu za koju sam se oženio varao sam sa jednom plavušom koju sam upoznao u baru. U tom trenutku sam sebi nalazio svakakva opravdanja. Govorio sam da mi je brak postao dosadan, da me žena više ne privlači i da imam pravo da se ponekad „provedem“.
Najgore od svega bilo je to što sam počeo da vrijeđam ženu čak i pred prijateljima. Govorio sam kako se zapustila i kako više nije ona djevojka koju sam oženio. Danas me je sramota kada pomislim kakve sam riječi izgovarao o osobi koja je godinama bila uz mene i podizala našu djecu.
Mislio sam da moja tajna nikada neće izaći na vidjelo. Međutim, jednog dana žena je uzela moj telefon da pozove svoju majku jer joj se njen ispraznio. Upravo tada stigla je poruka od plavuše.
Nije morala ništa dodatno da traži. Nekoliko rečenica bilo je dovoljno da shvati sve.
Kada sam došao kući, sjedila je za stolom. Telefon je bio ispred nje.
„Koliko dugo?“ pitala me je.
Pokušao sam da se izvučem. Rekao sam joj da nije ništa ozbiljno, da je to bila samo zabava i da nema razloga da zbog toga uništavamo porodicu.
Ona me je samo gledala.
A onda sam napravio najveću grešku. Umjesto da se izvinim, rekao sam:
„Pa šta očekuješ? Pogledaj kako sada izgledaš. Treba i ja nekada da živim.“
Nije vikala. Nije zaplakala predamnom. Samo je ustala i rekla:
„Dobro. Onda od večeras možeš da živiš kako želiš.“
Sljedećeg jutra spakovala je nekoliko stvari, uzela djecu i otišla kod svojih roditelja.
Bio sam ubijeđen da će se vratiti za nekoliko dana.
Nije.
Plavuša zbog koje sam rizikovao brak, čim je saznala da se žena odselila i da sada očekujem ozbiljnu vezu, počela je da me izbjegava. Poslije dvije sedmice rekla mi je da nikada nije planirala život sa mnom.
Tada sam prvi put ostao potpuno sam.
Kuća koja mi je nekada smetala zbog dječje galame postala je nepodnošljivo tiha. Na stolu više nije bilo ručka, niko me nije čekao, a dječje igračke koje sam ranije sklanjao nervozan sada su mi bile najteži prizor.
Mjesecima sam pokušavao da vratim ženu. Izvinjavao sam se, obećavao da ću se promijeniti i molio je da mi pruži još jednu priliku.
Jednom mi je mirno rekla:
„Prevaru bih možda jednog dana i oprostila. Ali nikada neću zaboraviti način na koji si pokušao da me poniziš da bi opravdao ono što si uradio.“
Tada sam shvatio da brak nisam izgubio zbog jedne večeri u baru.
Izgubio sam ga onda kada sam osobu koja mi je godinama bila najbliža počeo da uzimam zdravo za gotovo.