Preselio sam se u manji stan jer mi je trebalo nešto mirnije i jeftinije. Stan je bio lijepo namješten, čist i uredan, a gazda, čovjek od nekih šezdesetak godina, djelovao je sasvim normalno. Bio je ljubazan, objasnio mi gdje se šta nalazi, predao ključeve i rekao da ga pozovem ako mi bilo šta zatreba.
Prvih nekoliko nedjelja sve je bilo u najboljem redu. Nisam imao nijednu zamjerku i već sam mislio da sam imao sreće sa stanom.
Ali jedne večeri sve se promijenilo.
Dok sam spremao kupatilo, slučajno sam zakačio malu policu iznad ormarića. Nekoliko stvari je palo na pod. Dok sam ih vraćao, primijetio sam malu rupicu iza ogledala.
Pomislio sam da je od nekog starog šrafa.
Pomjerio sam ogledalo da provjerim.
I tada sam se ukočio.
Iza njega se nalazila mala kamera, pažljivo sakrivena i povezana tankim kablom koji je prolazio kroz zid.
Nekoliko sekundi samo sam stajao i gledao u nju. Srce mi je lupalo, a kroz glavu su mi prolazile najgore moguće misli.
Nisam dirao ništa više. Fotografisao sam kameru telefonom, izašao iz kupatila i odmah pozvao gazdu.
„Gospodine, pronašao sam kameru iza ogledala u kupatilu. Želite li mi nešto objasniti?“
Sa druge strane nastao je muk.
„Kakvu kameru?“ konačno je upitao.
„Nemojte se praviti da ne znate. Skrivena je iza ogledala i iz nje ide kabl kroz zid.“
Ponovo tišina.
A onda je izgovorio nešto zbog čega mi je postalo još neprijatnije:
„Nemojte ništa dirati. Dolazim odmah.“
Prekinuo je vezu.
Nije mi se dopao način na koji je to rekao. Umjesto da ga sačekam, izašao sam iz stana i pozvao policiju. Objasnio sam šta sam pronašao i sačekao ih ispred zgrade.
Gazda je stigao prvi.
Čim me je ugledao, brzo je krenuo prema ulazu.
„Zašto ste napolju? Rekao sam da ništa ne dirate.“
„Pozvao sam policiju.“
U tom trenutku lice mu se potpuno promijenilo.
„Nije trebalo to da radiš“, rekao je tiho.
Pokušao je da uđe u stan, ali nisam želio da mu dam ključ. Nekoliko minuta kasnije stigla je policija.
Kada smo zajedno ušli, pokazao sam im kameru. Jedan policajac je pažljivo pregledao kabl i primijetio da ne ide prema utičnici, već kroz zid prema susjednoj prostoriji.
Pomjerili su veliki ormar u hodniku.
Iza njega su pronašli malu metalnu kutiju.
U njoj nije bio samo uređaj povezan sa kamerom iz kupatila.
Bilo je još nekoliko kablova.
Jedan je vodio prema spavaćoj sobi.
Policajci su nastavili pregled i ubrzo pronašli još jednu skrivenu kameru.
Gazda je tada pokušao da objasni da su kamere postavljene „zbog sigurnosti“ i da navodno više nisu korištene.
Ali jedan detalj je sve promijenio.
Na uređaju je svijetlila lampica.
Sistem je bio uključen.
Kasnije sam saznao da policija istražuje koliko dugo je oprema bila tamo i da li su snimci negdje sačuvani. Ispostavilo se i da prije mene u tom stanu nije živjela samo jedna osoba, već više različitih podstanara.
Te noći nisam više spavao tamo.
Ušao sam samo uz prisustvo policije, pokupio najvažnije stvari i otišao kod prijatelja.
Najviše me proganjala jedna pomisao: da nisam slučajno oborio onu policu, vjerovatno nikada ne bih pogledao iza ogledala.
Ponekad ono što izgleda kao obična slučajnost otkrije nešto što je neko veoma dugo pokušavao da sakrije.