Nisam mogao da vjerujem onome što čitam. U dnevniku su se redala imena, datumi i kratke bilješke iz perioda prije nego što smo se upoznali.
Ali onda sam ugledao jedno ime koje mi je bilo veoma poznato.
Ime mog najboljeg prijatelja.
Zaledio sam se.
Prema datumu, njih dvoje su bili zajedno nekoliko mjeseci prije nego što smo ona i ja započeli vezu.
Odmah sam ga nazvao.
„Moram nešto da te pitam. Jesi li poznavao moju djevojku prije mene?“
Sa druge strane nastala je neprijatna tišina.
„Jesam.“
„Zašto mi nikada nisi rekao?“
„Zato što me je zamolila da ćutim.“
To me je još više zbunilo.
Kada se djevojka vratila s posla, priznao sam da sam pronašao dnevnik.
Naljutila se što sam čitao nešto privatno, ali kada sam spomenuo ime svog prijatelja, potpuno je utihnula.
„Postoji razlog zbog kojeg ti to nisam rekla.“
Sjela je i objasnila da su njih dvoje kratko bili zajedno, ali da se sve završilo mnogo prije nego što je upoznala mene.
„Onda zašto je to bila tajna?“
„Zato što me nisi upoznao slučajno.“
Nisam razumio.
Tada mi je priznala da je upravo moj prijatelj organizovao slavlje na kojem smo se prvi put sreli.
„On je želio da nas dvoje završimo zajedno.“
„Zašto?“
Uzela je dnevnik, okrenula nekoliko stranica i pokazala mi bilješku koju nisam pročitao.
Pored mog imena stajao je datum — nekoliko sedmica prije našeg navodnog prvog susreta.
„Kako je moje ime ovdje ako se tada još nismo poznavali?“
Pogledala me pravo u oči.
„Zato što sam ja znala ko si ti mnogo prije nego što si ti znao ko sam ja.“
A onda je iz stare kutije izvadila fotografiju na kojoj sam bio ja, snimljenu gotovo godinu dana prije početka naše veze.
Kada mi je objasnila ko joj je dao tu fotografiju, shvatio sam da je cijela priča o našem „slučajnom“ upoznavanju bila mnogo komplikovanija nego što sam ikada mogao zamisliti…