Bilo je oko 22 sata kada sam krenula u kupatilo da se istuširam. Bila sam pred sam termin porođaja, ali tog dana ništa nije nagovještavalo da će beba baš te večeri odlučiti da dođe.
Napravila sam nekoliko koraka i odjednom osjetila da mi je pukao vodenjak.
„Mužu! Krećemo! Pukao mi je vodenjak!“
On je iz dnevne sobe dotrčao preplašen.
Rekla sam mu:
„Ja idem brzo da se istuširam, a ti uzmi torbu za porodilište. Sve je već spakovano.“
Ušla sam u kupatilo i pokušavala ostati mirna. U glavi sam ponavljala šta sve treba ponijeti i pitala se koliko imamo vremena.
Poslije nekoliko minuta izašla sam iz tuša i tada me skoro šlag nije strefio.
Moj muž stoji ispred ogledala i vadi pribor za brijanje.
Gledam ga i ne vjerujem.
„Jesi ti normalan, čovječe? Šta se sad briješ?! Ja treba da se porodim!“
A on me potpuno ozbiljno pogleda i kaže:
„Pa ne mogu ovakav da upoznam sina prvi put.“
Nekoliko sekundi sam samo stajala i gledala ga.
„Beba neće gledati tvoju bradu! Uzmi torbu i krećemo!“
Ali on je već nanio pjenu na lice.
„Samo dvije minute.“
Naravno, nisu bile dvije minute.
Ja sam oblačila stvari, provjeravala dokumente i požurivala ga, dok je gospodin pažljivo sređivao bradu kao da ide na svadbu.
Konačno smo sjeli u automobil.
Mislila sam da je tu kraj njegovim čudnim idejama.
Nije bio.
Nakon nekoliko minuta vožnje pitao me:
„Jesmo li ponijeli punjač?“
„Jesmo.“
„Dokumente?“
„Jesmo.“
„Stvari za bebu?“
„Jesmo!“
Nastala je kratka tišina.
A onda je rekao:
„Čekaj… jesam li ugasio bojler?“
Pogledala sam ga.
„Ako se sada vratiš zbog bojlera, rodiću se sama u ovom autu.“
Više nije spominjao bojler.
Kada smo stigli u porodilište, sve se odvijalo mnogo brže nego što smo očekivali. Nekoliko sati kasnije rodio se naš sin.
Kada su mu prvi put dozvolili da ga vidi, muž je prišao sav ozbiljan, uredno obrijan i vidno preplašen.
Pogledao je bebu, pa mene, i tiho rekao:
„Vidiš da je vrijedilo da se obrijem.“
Počela sam se smijati toliko da me sve zaboljelo.
Danas, kad god pričamo o njegovom rođenju, muž ponosno kaže:
„Sin me prvi put vidio sređenog.“
A ja mu uvijek odgovorim:
„Nije te ni vidio. Oči su mu bile zatvorene.“