A on je nekoliko sekundi samo ćutao i gledao me. Već sam pomislila da sam ga potpuno slomila.
Onda je ustao bez riječi i otišao u drugu sobu.
Počela sam plakati.
Bila sam sigurna da ne želi dijete i da pokušava da smisli kako da mi to kaže.
Ali poslije nekoliko minuta vratio se držeći malu kutiju u ruci.
Spustio se na koljeno ispred mene.
„Planirao sam ovo za sljedeći mjesec, ali izgleda da je neko odlučio da promijeni naše planove.“
Otvorio je kutiju.
Unutra je bio prsten.
Nisam mogla da vjerujem.
„Hoću i tebe i naše dijete. Fakultet ćemo završiti, nekako ćemo se snaći. Samo želim da budemo porodica.“
Plakala sam i smijala se istovremeno.
Mislila sam da je to kraj svih mojih strahova.
Ali onda je dodao:
„Postoji samo jedna stvar koju ti moram priznati prije nego što kažeš da.“
Srce mi je ponovo počelo lupati.
Iz džepa je izvadio presavijen papir.
Bio je to rezultat pregleda koji je uradio nekoliko mjeseci ranije.
„Nisam htio da te opterećujem ovim“, rekao je.
Pročitala sam nalaz i nekoliko puta pogledala njega pa papir.
Prema onome što je tamo pisalo, postojala je ozbiljna mogućnost da on uopšte ne može imati djecu.
„Kako je onda moguće da sam trudna?“ pitala sam.
Nije me optužio ni za šta. Samo je rekao:
„Zato sutra oboje idemo kod doktora.“
Sutradan smo ponovili pretrage.
Kada je doktor pogledao njegove stare i nove rezultate, zastao je i rekao:
„Ovdje nešto nije u redu.“
A onda nam je objasnio grešku zbog koje smo prethodnih 24 sata oboje sumnjali u sve što smo mislili da znamo…