Juče sam saznala da sam trudna. Dečko i ja smo već četiri godine zajedno, oboje studiramo i do sada smo uglavnom pričali o fakultetu, poslu i svemu što želimo da ostvarimo prije nego što jednog dana osnujemo porodicu. Trudnoću sada nismo planirali i zato me je vijest potpuno zatekla.
Cijelu noć nisam mogla spavati. Razmišljala sam kako da mu kažem i kakva će biti njegova reakcija. Plašila sam se da će pomisliti da će dijete poremetiti sve njegove planove. U glavi sam se pripremala čak i za najgori odgovor.
Sljedećeg dana pozvala sam ga da dođe kod mene. Sjeli smo i odmah je primijetio da nešto nije u redu.
Rekla sam mu:
„Moram nešto važno da ti kažem. Molim te, dobro razmisli prije nego što odgovoriš. Razumjeću kakva god da bude tvoja reakcija.“
Gledao me zabrinuto, a onda sam konačno izgovorila:
„Trudna sam.“
Nekoliko trenutaka nije rekao ništa. Samo me je gledao. Meni se učinilo kao da ta tišina traje čitavu vječnost.
A onda je ustao, prišao mi i snažno me zagrlio.
„Zašto si se toliko plašila da mi kažeš?“, pitao me.
Rekla sam mu da smo mladi, da još studiramo i da nisam znala da li želi dijete sada.
Nasmejao se i rekao:
„Nisam ovako zamišljao narednih nekoliko godina, ali ako ćemo već mijenjati planove, ne postoji osoba sa kojom bih ih radije mijenjao.“
Tada su mi krenule suze. Priznao je da je i njega strah i da nema odgovor na sva pitanja, ali da jedno zna – neće me ostaviti samu da prolazim kroz sve to.
Te večeri smo prvi put ozbiljno razgovarali o tome šta nas čeka. O fakultetu, novcu, roditeljima i svim problemima koje ćemo morati zajedno rješavati.
Ništa preko noći nije postalo jednostavno. I dalje smo bili dvoje mladih ljudi pred velikom životnom odlukom. Ali poslije razgovora više nisam osjećala da taj teret nosim sama.
Najviše sam se plašila trenutka kada ću mu saopštiti da sam trudna, a upravo tada sam shvatila koliko je važno da o tako velikim stvarima razgovaramo otvoreno i odluke donosimo zajedno.
Ovo je kreativno dovršena verzija priče sa slike.