U petak su me pozvali iz pošte i rekli da je na moje ime stigao novac koji treba da preuzmem. Nisam mogao da vjerujem. Živjeli smo veoma skromno, a zbog siromaštva smo moja porodica i ja često bili predmet podsmijeha. Nisam imao nikoga od koga bih mogao očekivati novac, pa sam prvo pomislio da je u pitanju neka greška ili još jedna nečija ružna šala.
Ipak sam odlučio da odem. Zima se približavala, a kod kuće gotovo da nismo imali drva. Pomislio sam da bi nam čak i mala suma mnogo značila.
Kada sam stigao u poštu, radnica me je uputila na šalter broj 16. Prišao sam pomalo zbunjeno i pružio ličnu kartu.
Žena za šalterom nekoliko trenutaka je gledala u računar, a zatim u mene.
„Da, gospodine, imate novčanu pošiljku.“
„Koliko?“, pitao sam tiho.
Kada mi je rekla iznos, ostao sam bez riječi. Bilo je dovoljno da kupimo drva za cijelu zimu, platimo nekoliko zaostalih računa i još bi nešto ostalo za hranu.
„Ali ko je ovo poslao?“, upitao sam.
Radnica je pogledala podatke i rekla:
„Pošiljalac je želio ostati anoniman. Uz novac postoji samo poruka.“
Pružila mi je mali papir. Na njemu je pisalo:
„Prije nekoliko mjeseci vidio sam kako ste ispred prodavnice pronašli novčanik. Mogli ste ga zadržati, ali ste ušli unutra i tražili vlasnika. U novčaniku je bila moja plata. Tada ste odbili čak i nagradu koju sam vam ponudio i rekli: ‘Tuđe nikada nije bilo moje.’ Nisam zaboravio vaše poštenje. Čuo sam da vam nije lako i želio sam da vam se barem jednom dobro vrati dobrim. Kupite drva i provedite zimu bez brige.“
Pročitao sam poruku nekoliko puta. Ruke su mi drhtale.
Sjetio sam se tog čovjeka i novčanika, ali nisam ni pomislio da će taj događaj ikada više imati veze sa mnom. Tog dana samo sam uradio ono što sam smatrao ispravnim.
Kada sam se vratio kući, supruga je prvo mislila da se šalim. Pokazao sam joj novac i poruku, a ona je zaplakala.
Već sljedećeg dana kupili smo drva. Djeca su gledala kako ih slažem pored kuće, srećna što će ove zime biti toplo.
Poruku anonimnog čovjeka nisam bacio.
Sačuvao sam je da jednog dana pokažem svojoj djeci i objasnim im nešto što tog petka ni sam nisam očekivao da ću naučiti:
Možda se dobrota ne vrati odmah. Možda prođu mjeseci ili godine. Ali nikada ne treba žaliti što si postupio pošteno kada niko nije gledao.