Svekrva je stajala na vratima naše sobe i nekoliko trenutaka me gledala kao da čeka da sama shvatim šta sam pogriješila. Onda je hladno rekla:
„Kod nas se, snajka, ne spava do podne. U ovoj kući žena ustaje prva, kuva kafu, sprema doručak i razmišlja šta će biti za ručak. Ako si mislila da ćeš ovdje živjeti kao u hotelu, grdno si se prevarila.“
Nisam mogla vjerovati šta slušam. Tek juče sam se udala. Svadba je trajala skoro do zore, noge su me boljele od štikli, jedva sam skinula šminku prije nego što sam legla.
„Izvinite, nisam znala da ste očekivali da jutros ustanem rano“, rekla sam pokušavajući ostati mirna.
Ona se samo podrugljivo nasmijala.
„Nisam ja očekivala. To se podrazumijeva. Ja sam poslije svoje svadbe ustala u šest i spremila doručak za cijelu kuću.“
„Drago mi je zbog vas, ali ja nisam vi.“
Čim sam to rekla, lice joj se promijenilo.
„Vidjećemo mi koliko ćeš ti ovdje izdržati s takvim jezikom.“
U tom trenutku čula sam ulazna vrata. Muž se vratio sa kafe.
Ušao je u sobu nasmijan, ali čim je vidio majku, mene i atmosferu, zastao je.
„Šta se dogodilo?“
Svekrva je odmah počela:
„Ništa. Samo pokušavam tvojoj ženi objasniti da ovo nije hotel. Ustala je u pola dvanaest, prošla pored nas kao gospođa i još pita šta ćemo za ručak.“
Pogledala sam muža očekujući da će se nasmijati i reći majci da pretjeruje.
Umjesto toga, spustio je pogled.
„Mama je malo staromodna. Nemoj odmah praviti problem.“
„Ja pravim problem?“
„Nisam to rekao.“
„Upravo jesi.“
Svekrva se umiješala:
„Pusti je, sine. Pokazaće vrijeme kakvu si ženu doveo.“
Tada mi je nešto puklo u glavi.
Nisam vikala.
Nisam se svađala.
Samo sam ustala, otvorila ormar i izvadila veliki kofer.
Muž me gledao.
„Šta radiš?“
„Pakujem stvari.“
„Zbog ovoga? Jesi li normalna?“
„Ne. Zbog onoga što si ti upravo uradio.“
„Šta sam uradio?“
„Ništa. Upravo je to problem.“
Počela sam slagati odjeću.
Svekrva je stajala na vratima i govorila:
„Ako ćeš prvog dana braka bježati svojoj majci, onda nisi ni bila spremna za brak.“
Zakopčala sam kofer i pogledala je.
„Ne idem svojoj majci.“
Muž se namrštio.
„Pa gdje ideš?“
Iz torbe sam izvadila ključ i stavila ga na krevet.
„U stan.“
„Kakav stan?“
„Moj.“
Oboje su zanijemili.
„Kako tvoj?“
„Iznajmila sam ga prije mjesec dana.“
Muž je izgledao kao da sam ga ošamarila.
„Prije naše svadbe si iznajmila stan?!“
„Jesam.“
„Zašto bi to uradila?“
Pogledala sam prema njegovoj majci.
Prvi put tog jutra više nije djelovala ljutito. Djelovala je zabrinuto.
„Zato što me tvoja sestra prije mjesec dana pozvala na kafu.“
Svekrva je odmah rekla:
„Šta ti je ona pričala?“
„Istinu.“
Muž je prišao bliže.
„Kakvu istinu?“
„O tvojoj bivšoj vjerenici.“
U sobi je nastala potpuna tišina.
Muž je problijedio.
„Kakve ona veze ima s ovim?“
„Tvoja sestra mi je rekla da je i ona trebalo da živi ovdje. Rekla mi je da je nakon samo tri dana spakovala stvari i otišla.“
Svekrva je ljutito rekla:
„Ta djevojka nije bila normalna.“
„Zanimljivo. Upravo je to rekla da ćete reći.“
Muž me pogledao.
„Čekaj… ti si razgovarala s njom?“
„Jesam.“
„Sa mojom bivšom?“
„Jesam. Našla sam je poslije razgovora s tvojom sestrom.“
Sjeo je na krevet.
„I šta ti je rekla?“
„Da problem nikada nije bila samo tvoja majka.“
Pogledao me pravo u oči.
„Nego?“
„Ti.“
Nastala je tišina.
„Rekla mi je da si joj svaki put kada bi se požalila govorio isto što si danas rekao meni: ‘Mama je takva, navikni se.’“
Svekrva je pokušala nešto reći, ali muž ju je prvi put prekinuo.
„Mama, ćuti.“
Okrenuo se prema meni.
„Zašto si se onda uopšte udala za mene ako si mislila da sam takav?“
„Zato što sam željela vjerovati da si se promijenio. Zato sam ti dala priliku.“
„A stan?“
„Stan je bio moja sigurnost. Rekla sam sebi da ću ga otkazati poslije nekoliko mjeseci ako vidim da možemo normalno živjeti.“
Dugo me gledao.
Onda je ustao.
Mislila sam da će pokušati da me zaustavi.
Umjesto toga, otvorio je svoj ormar i izvadio drugi kofer.
Svekrva je skočila.
„Šta ti radiš?!“
Počeo je pakovati stvari.
„Idem sa svojom ženom.“
„Sine, zbog žene koju poznaješ nekoliko godina ostavljaš majku?!“
Zaustavio se.
„Ne ostavljam te. Samo prvi put u životu odlazim iz tvoje kuće.“
Svekrva je počela plakati.
„Poslije svega što smo otac i ja uradili za tebe?“
Tada se na vratima pojavio svekar.
Sve vrijeme je, izgleda, slušao iz dnevne sobe.
„Pusti ih“, rekao je.
Svekrva se okrenula prema njemu.
„Ti ćeš sada stati na njenu stranu?!“
Svekar je mirno odgovorio:
„Ne. Staću na stranu onoga što je trebalo uraditi prije mnogo godina.“
Svi smo ga pogledali.
Prišao je ormaru u hodniku, izvadio staru fasciklu i pružio je mom mužu.
„Kad već odlaziš, vrijeme je da ovo dobiješ.“
Muž je otvorio fasciklu.
Unutra su bili dokumenti za stan.
Pogledao je oca.
„Čiji je ovo stan?“
Svekar je odgovorio:
„Tvoj.“
Svekrva je počela vikati:
„Nemoj! Rekli smo da mu nećemo reći!“
Muž je potpuno zbunjeno gledao papire.
„Ja imam stan?“
„Imaš ga već šest godina“, rekao je otac.
„Kako šest godina?! Zašto onda živimo ovdje?“
Svekar je pogledao svoju ženu.
„Zato što je tvoja majka insistirala da ti nikada ne kažemo.“
Muž je spustio fasciklu.
„Zašto?“
Svekrva je ćutala.
Svekar je uzdahnuo.
„Stan ti je ostavila baka. Bio je namijenjen tebi kada se oženiš.“
„Pa zašto nisam znao?“
Tada je svekrva konačno progovorila:
„Zato što sam znala da ćeš otići.“
„Mama, imam trideset dvije godine. Naravno da ću jednog dana otići.“
„Nisam htjela ostati sama.“
Svekar ju je pogledao u nevjerici.
„Sama? A ja šta sam? Namještaj?“
U tom trenutku situacija je postala toliko apsurdna da nisam znala da li da plačem ili se smijem.
Muž je zatvorio fasciklu.
„Gdje je taj stan?“
Svekar mu je rekao adresu.
Pogledala sam muža.
On mene.
Oboje smo se ukočili.
„Ponovi adresu“, rekla sam.
Svekar ju je ponovio.
Izvadila sam ključ koji sam malo prije stavila na krevet.
Muž je pogledao ključ, pa mene.
„Nemoj mi reći…“
Klimnula sam glavom.
Stan koji sam mjesec dana ranije iznajmila kao tajnu rezervu bio je upravo stan koji je njegova baka ostavila NJEMU.
Ali ono najčudnije tek je slijedilo.
„Od koga si ga iznajmila?“ pitao je svekar.
Rekla sam ime žene koja mi je dala ključ.
Svekrva je sjela kao pokošena.
Muž je pitao:
„Ko je ta žena?“
Svekar je pogledao suprugu, pa njega.
„E, sine… to je priča koju ti je majka skrivala mnogo duže od ovog stana.“
Muž je stegnuo fasciklu.
„Kakva priča?“
Svekar je duboko udahnuo i rekao:
„Žena od koje je tvoja supruga iznajmila taj stan je tvoja polusestra.“