Ne znam kako, ali sam se uvezao sa jednom gospođom koja je udata i ima troje djece. Realno izgleda kao da joj je 20, a ne da ima sina koji ima skoro 20 godina. Žena je lijepa, zgodna i privlačna. Viđamo se uglavnom kod nje u stanu dok joj je muž na poslu, a djeca u školi.
Sve je odlično osim jednog detalja koji mi nikako ne odgovara. Za vrijeme našeg intimnog druženja uvijek pored kreveta drži telefon.
U početku nisam obraćao pažnju. Mislio sam da čeka neki važan poziv ili poruku od djece. Međutim, primijetio sam da svakih nekoliko minuta pogleda prema ekranu. Jednog dana sam je pitao zašto joj je telefon toliko važan baš tada.
Samo se nasmijala i rekla:
„Nije telefon tu zbog poruka. Tu je zbog mog muža.“
Odmah sam se ukočio.
„Kako zbog muža?!“
Objasnila mi je da joj muž svaki dan, čim krene s posla prema kući, pošalje kratku poruku: „Krenuo sam.“ Tako ona tačno zna koliko vremena imamo prije nego što se pojavi na vratima.
Tada mi je tek postalo jasno zašto stalno gleda u ekran.
Rekao sam joj da mi to više nije ni uzbudljivo ni smiješno. Svaki zvuk telefona tjerao me da pomislim da će se vrata otvoriti i da ću se naći oči u oči s njenim mužem.
Ona se samo nasmijala i rekla:
„Ne brini. Od njegovog posla do kuće ima najmanje 25 minuta.“
A ja sam joj odgovorio:
„Možda ti znaš koliko njemu treba do kuće, ali ja ne želim jednog dana da saznam koliko meni treba da pobjegnem kroz prozor.“
Od tog trenutka sam shvatio da tajna veza možda djeluje uzbudljivo dok o njoj razmišljaš, ali kada ti svaki zvuk telefona ubrza puls, prestaje biti zabava.
Nekoliko dana kasnije prekinuo sam sve. A njen broj sam izbrisao prije nego što je njen muž jednog dana stigao kući bez poruke „Krenuo sam“.