VIDIO SAM SVOJU ŽENU U RESTORANU IAKO MI JE TVRDILA DA JE KOD KUĆE – KADA SAM JOJ PRIŠAO, OTKRIO SAM NEŠTO POTPUNO NEOČEKIVANO
Prišao sam njenom stolu.
Čim me je ugledala, problijedjela je.
„Šta ti radiš ovdje?!“
„To bih ja tebe trebalo da pitam. Zar nisi kod kuće?“
Gledala me potpuno zbunjeno.
„O čemu pričaš?“
Pokazao sam joj poruku i fotografiju koju sam upravo dobio.
Uzela je moj telefon.
Čim je ugledala selfie, ispustila ga je na sto.
„Ovo nisam poslala ja.“
„Nemoj me praviti budalom. Poruka je stigla sa tvog broja.“
„Pogledaj fotografiju pažljivije.“
Zumirao sam sliku.
Na prvi pogled bila je to moja žena.
Ista kosa, isto lice, čak i ista pidžama.
Ali onda sam primijetio nešto.
Na fotografiji je žena imala mali ožiljak iznad obrve.
Moja supruga ga nije imala.
„Ko je ovo?“
Ruke su joj počele da se tresu.
„Moramo odmah kući.“
„Zašto?“
„Samo kreni!“
Ušli smo u auto i odvezli se.
Kada smo stigli, ulazna vrata bila su otključana.
U dnevnoj sobi gorjelo je svjetlo.
Na stolu su stajale dvije šoljice kafe.
„Je li neko ovdje?“ viknuo sam.
Niko nije odgovorio.
Tada je supruga ugledala fotografiju na stolu.
Na njoj su bile dvije potpuno identične djevojčice.
Jedna je bila moja žena.
„Ko je druga?“
Supruga je počela plakati.
„Moja sestra bliznakinja.“
Zaledio sam se.
„Nikada mi nisi rekla da imaš sestru.“
„Zato što sam mislila da je mrtva.“
U tom trenutku iz spavaće sobe začuo se ženski glas:
„Nisam mrtva. Samo sam čekala da se konačno vratiš kući.“