Evo cijele priče, sa nastavkom:
Vraćam se kući s posla.
Uđem u kuhinju i vidim svog muža i našu komšinicu kako piju kafu i smiješe se jedno drugom. Pitam ih šta se dešava.
A komšinica kaže: „Pa ni ja ne znam.“ U isto vrijeme, obučena je u šorc i majicu. Poludjela sam.
Tada čujemo lupanje na vrata, i njen muž ulazi glasno vičući:
„ŽENO! Tražim te pola sata! Jesi li opet došla ovdje na kafu, a meni ostavila ručak na šporetu?!“
Komšinica skoči sa stolice i kaže: „Jao, zaboravila sam! Samo sam svratila da vratim posudu, pa me tvoj komšija ponudio kafom.“
Pogledam svog muža, a on se smije i kaže: „A ti si odmah pomislila ko zna šta!“
Njen muž se uhvati za glavu: „Ma vodite vi ljubavne drame, samo mi recite je l’ ručak izgorio!“
Svi smo potrčali kod njih. Kad smo otvorili vrata, cijeli stan je mirisao na zagorjelo.
Komšinica pogleda muža i kaže: „Eto, vidiš šta napravi jedna kafa!“
A moj muž se okrene prema meni i kroz smijeh kaže: „Sljedeći put kad dođe komšinica, pijemo kafu ispred kuće — da nas cijelo naselje vidi!“ 😄