ZA PETU GODIŠNJICU DAO SAM JOJ 500 EURA DA SEBI KUPI POKLON – SUTRADAN MI JE STIGAO OGROMAN PAKET
Otvorio sam paket očekujući neko iznenađenje.
Unutra je bila velika kutija, a na njoj koverta sa mojim imenom.
Otvorio sam je.
Pisalo je:
„Rekao si da kupim nešto što želim. Kupila sam nešto za nas oboje.“
Nasmijao sam se i otvorio kutiju.
Unutra su bile dvije avionske karte, rezervacija hotela i još jedna mala kutija.
Pogledao sam destinaciju.
Bio je to grad u kojem smo se upoznali prije pet godina.
„Ovo nije mogla platiti sa 500 eura“, pomislio sam.
Nazvao sam je.
„Odakle ti novac za sve ovo?“
Nasmijala se.
„Otvori malu kutiju.“
Unutra je bila bankovna kartica i papiri.
Na prvom dokumentu stajao je iznos od 27.000 eura.
Zaledio sam se.
„Šta je ovo?!“
„Moja ušteđevina.“
„Kakva ušteđevina? Nikad mi nisi rekla da imaš toliki novac.“
Zaćutala je.
„Zato što sam ga čuvala za nešto posebno.“
„Za šta?“
„Za našu budućnost.“
Pomislio sam da želi da kupimo stan.
Ali onda sam pročitao drugi dokument.
Bio je ugovor za nekretninu.
Adresa mi je bila poznata.
„Čekaj… ovo je kuća mojih roditelja.“
„Znam.“
„Zašto ti imaš ugovor za kuću mojih roditelja?!“
Nastala je tišina.
A onda je rekla:
„Zato što kuća već mjesecima nije njihova. Kupila sam je, ali postoji razlog zbog kojeg ti to niko nije smio reći.“