UDARIO SAM ŽENU PRVI I POSLJEDNJI PUT – UJUTRU JE NESTALA, A ONDA JE STIGAO POZIV
Telefon je zvonio nekoliko puta prije nego što sam se javio.
Glava mi je pucala od alkohola, ali sam se istog trenutka sjetio šta sam prethodne večeri uradio.
„Da li ste vi suprug Ane Petrović?“
„Jesam. Gdje je moja žena?“
„Vaša supruga je jutros primljena kod nas.“
Presjeklo me.
„Je li dobro?“
„Dođite što prije.“
Odjurio sam u bolnicu.
Kada sam stigao, Ana je sjedila u hodniku. Imala je mali trag na licu od mog udarca.
Spustio sam pogled.
„Ana… oprosti mi.“
„Nemoj.“
Samo jedna riječ.
„Nikada više neću piti. Kunem ti se.“
Pogledala me.
„Nisam ovdje zbog udarca.“
„Kako misliš?“
Stavila je ruku na stomak.
„Sinoć sam te čekala da ti kažem da sam trudna.“
Nisam mogao progovoriti.
Zato me je čekala na vratima.
A ja sam je udario prije nego što je stigla da mi saopšti da ćemo dobiti dijete.
„Je li beba dobro?“
„Jeste.“
Osjetio sam olakšanje.
Ali Ana je nastavila:
„Ali ja se ne vraćam kući.“
„Molim te, daj mi priliku.“
„Ne mogu.“
Tada je iz ordinacije izašao doktor.
Čim me je ugledao, zastao je.
Poznavao sam ga.
Bio je to Marko, moj najbolji prijatelj iz djetinjstva kojeg nisam vidio skoro petnaest godina.
„Ti radiš ovdje?“
Nije odgovorio.
Pogledao je Anu.
A onda mene.
„Moramo razgovarati.“
Ušli smo u njegovu kancelariju.
Na stolu je spustio njen nalaz.
„Sa bebom je sve u redu. Ali tokom pregleda pronašli smo nešto zbog čega smo morali provjeriti njenu medicinsku dokumentaciju.“
„Šta?“
Marko je izvadio staru fasciklu.
„Ana i ja se poznajemo.“
Pogledao sam suprugu.
„Odakle?!“
Ana je počela plakati.
„Zato sam sinoć htjela razgovarati s tobom.“
Marko je izvadio fotografiju staru skoro dvadeset godina.
Na njoj je bila Ana kao djevojčica.
Pored nje – moja pokojna majka.
„Zašto moja majka ima tvoju fotografiju?!“
Ana je rekla:
„Zato što sam prije mnogo godina živjela kod nje.“
„Nikada te nisam vidio!“
„Jesi. Bio si mali.“
Više ništa nisam razumio.
Marko je otvorio fasciklu.
Unutra je bio dokument o usvajanju.
Na njemu ime moje majke.
„Šta ovo znači?“
Ana me pogledala.
„Tvoja majka je bila osoba koja me je kao bebu predala porodici koja me je odgojila.“
„Zašto?“
Marko je spustio još jedan dokument na sto.
DNK nalaz.
„Ovo smo jutros provjerili zbog porodične anamneze.“
Pogledao sam rezultat.
Ana nije bila u krvnom srodstvu sa mojom majkom.
„Pa u čemu je onda tajna?“
Marko je otvorio posljednju stranicu.
Na njoj je bilo ime Aninog biološkog oca.
Kada sam ga pročitao, zanijemio sam.
Ana je kroz suze rekla:
„Zato sam te sinoć čekala. Trudna sam, ali sam tek juče saznala ko je moj pravi otac – i zašto je tvoja majka cijelog života pokušavala da spriječi da se nas dvoje ikada sretnemo.“