ZAPROSIO SAM DJEVOJKU SVOJIH SNOVA – A ONDA ME MAJKA POZVALA NASAMO I REKLA: „OVO VJENČANJE NE SMIJE DA SE DOGODI“
Mislio sam da se šali.
„Mama, o čemu pričaš? Znaš koliko je volim.“
Nije se nasmijala.
Samo je ustala, otišla do ormara i vratila se sa starom kovertom.
„Prije nego što se oženiš njome, moraš ovo vidjeti.“
Izvadila je fotografiju staru više od dvadeset godina.
Na njoj su bili moji roditelji i još jedan bračni par.
Odmah sam prepoznao ženu.
Bila je to majka moje vjerenice.
„Odakle se vi poznajete?“
Majka je spustila pogled.
„Nekada smo bili veoma bliski.“
„Zašto mi to nikada nisi rekla?“
„Zato što smo obećali da naša djeca nikada neće saznati šta se dogodilo.“
Već sam počeo gubiti strpljenje.
„Kakve veze to ima s mojim vjenčanjem?“
Tada je iz koverte izvadila dokument iz porodilišta.
Na njemu je bio datum mog rođenja.
Ali pored njega nalazilo se i ime majke moje vjerenice.
„Ne razumijem.“
„Vas dvoje ste rođeni u istoj bolnici, iste noći.“
Zaledio sam se.
„Hoćeš reći da smo mi u rodu?!“
„Ne.“
Lakše sam udahnuo.
Ali majka je nastavila:
„Problem je ono što se dogodilo nekoliko sati nakon vašeg rođenja.“
Pokazala mi je još jedan papir.
Na njemu su bila dva broja sa narukvica za bebe.
„Šta je ovo?“
„Dokaz da je te noći napravljena greška.“
„Kakva greška?“
Majka je počela plakati.
„Godinama sam sumnjala, ali nikada nisam imala hrabrosti da provjerim.“
„ŠTA DA PROVJERIŠ?!“
U tom trenutku zazvonio mi je telefon.
Zvala me vjerenica.
Javila se uplakana.
„Moraš odmah doći kod mene.“
„Šta se dogodilo?“
„Moja majka mi je upravo pokazala fotografiju tvoje majke i rekla da moramo otkazati vjenčanje.“
Pogledao sam svoju majku.
„I tebi je rekla?“
„Da.“
„Zašto?“
Nekoliko sekundi je ćutala.
A onda izgovorila:
„Zato što naše majke tvrde da je jedna od nas prije 27 godina iz porodilišta otišla kući sa pogrešnom porodicom.“