POSLIJE ŠEST GODINA BORBE DOBILI SMO BLIZANCE – A GODINU DANA KASNIJE JEDAN PREGLED JE PROMIJENIO SVE
Blizanci su bili zdravi, veseli i gotovo identični.
Prvih godinu dana živjeli smo kao u snu.
Onda je na red došla obična sistematska kontrola.
Doktor je pregledao oba djeteta, pogledao nalaze i nekoliko puta nas pitao:
„Jeste li sigurni da su djeca rođena istog dana u istom porodilištu?“
Počela sam se smijati.
„Naravno. Ja sam ih rodila.“
Doktor se nije nasmijao.
„Moramo ponoviti jednu analizu.“
Nekoliko dana kasnije pozvali su nas da dođemo zajedno.
Čim smo ušli, doktor je zatvorio vrata.
„Rezultati su potvrđeni.“
„Kakvi rezultati?“
Pogledao je mog muža, pa mene.
„Jedno dijete ima krvnu grupu koja, prema vašim krvnim grupama, zahtijeva dodatnu provjeru roditeljstva.“
Muž me je pogledao kao da sam ga prevarila.
„Šta ovo znači?“
„Ništa nećemo zaključivati bez DNK testa“, rekao je doktor.
Uradili smo test.
Kada su stigli rezultati, ruke su mi se tresle.
Prvi dječak bio je biološko dijete i mene i mog muža.
Kod drugog je pisalo nešto zbog čega sam skoro pala sa stolice.
Ja sam bila njegova biološka majka, ali moj muž nije bio njegov biološki otac.
„To je nemoguće!“ vikala sam.
„Nikada nisam bila ni sa kim drugim!“
Muž je samo ćutao.
Klinika na kojoj smo godinama liječili neplodnost odmah je pokrenula istragu.
Nekoliko dana kasnije direktor klinike nas je pozvao.
Bio je potpuno blijed.
„Pronašli smo grešku u dokumentaciji iz postupka.“
„Kakvu grešku?“
Spustio je fasciklu na sto.
„Izgleda da je tokom postupka korišten biološki materijal drugog muškarca.“
Muž je ustao.
„ČIJI?!“
Direktor je dugo ćutao.
A onda je izgovorio ime.
Moj muž se ukočio.
Ja to ime nikada ranije nisam čula.
Ali on jeste.
Pogledala sam ga.
„Ko je to?“
Muž je jedva izgovorio:
„Moj rođeni brat.“