Odmah je otišla u kuhinju, otvorila frižider kao da je kod svoje kuće i počela da priča kako joj je muž opet na poslu i kako joj je dosadno. Pokušavao sam da razgovor držim normalnim, ali ona mi se stalno približavala, dodirivala me po ramenu i kroz smijeh govorila kako je moja žena „prava sretnica“.
U jednom trenutku sam joj jasno rekao:
„Nemoj pogrešno da me razumiješ, ali ovo što radiš nije u redu. Ti si sestra moje žene, a uz to si i udata.“
Odjednom se potpuno uozbiljila.
„Znači primijetio si?“
„Teško je ne primijetiti.“
Očekivao sam da će se postidjeti, ali ona je samo sjela za sto.
„Dobro. Onda moram da ti kažem zašto ovo radim.“
„Kakav razlog možeš imati?“
Izvadila je telefon i otvorila poruke.
„Moja sestra me zamolila.“
Zaledio sam se.
„Moja žena te zamolila da me spopadaš?“
„Da.“
Nisam vjerovao.
Pokazala mi je prepisku.
Moja žena joj je prije nekoliko sedmica napisala:
„Mislim da me vara ili da bi me prevario čim bi dobio priliku. Pokušaj da vidiš kako će reagovati, ali nemoj mu reći da sam te ja poslala.“
Osjetio sam kako mi krv udara u glavu.
„Znači sve ovo je test?“
„Jeste. I žao mi je. Rekla sam joj da je glupo, ali je insistirala.“
„Zašto bi mislila da je varam?“
Svasti je spustila pogled.
„To moraš pitati nju.“
Čim je otišla, nazvao sam suprugu.
„Dođi kući. Odmah.“
Kada je stigla, stavio sam telefon njene sestre na sto.
„Hoćeš li sama da mi objasniš?“
Prvo je pokušala da se pravi da ne zna o čemu govorim, ali kada je vidjela poruke, počela je plakati.
„Bojala sam se.“
„Čega?“
„Da ćeš me ostaviti.“
„I zato si poslala vlastitu sestru da me zavodi?“
„Nisam mislila da će otići toliko daleko.“
„Ti si joj tačno napisala šta da radi!“
Nekoliko minuta smo se svađali, a onda sam je pitao ono najvažnije:
„Zašto si uopšte počela da sumnjaš u mene?“
Dugo je ćutala.
„Prije mjesec dana pronašla sam račun iz hotela u tvojoj jakni.“
Odmah sam znao na šta misli.
„To nije ono što misliš.“
„Svi to kažu.“
Otišao sam po laptop i pokazao joj poslovnu prepisku. Firma mi je platila sobu jer sam imao sastanak rano sljedećeg jutra u drugom gradu.
„Mogla si me jednostavno pitati.“
„Znam.“
Mislio sam da je priča završena.
Ali tada je svastika ponovo pozvala.
Javila se moja žena.
Čuo sam sestru kako govori:
„Moram vam oboma nešto priznati. Nisu sve poruke koje sam ti pokazala bile tvoje.“
Pogledali smo se.
„Kako misliš?“
„Neko mi je pisao sa drugog broja i tvrdio da je to tvoj tajni broj. Ta osoba mi je prva predložila da ga testiramo.“
„Ko?“
„Ne znam.“
Poslala nam je screenshot.
Na njemu je bila poruka:
„Ako želiš dokaz da ti zet nije vjeran, samo mu pruži priliku.“
Ispod je bila fotografija mene kako ulazim u hotel.
Supruga je problijedjela.
„Ko te je fotografisao?“
Nisam znao.
Sutradan sam otišao u hotel i pitao imaju li snimke parkinga od tog dana. Poslije nekoliko razgovora sa upravnikom uspjeli smo utvrditi da je nekoliko minuta nakon mene u hotel ušao čovjek kojeg sam odmah prepoznao.
Bio je muž moje svastike.
Nazvao sam ga.
„Zašto si me pratio?“
Zaćutao je.
„O čemu pričaš?“
„Imam snimak.“
Nakon nekoliko sekundi rekao je:
„Moramo razgovarati.“
Našli smo se u kafiću.
„Nisam te pratio zbog tvoje žene“, rekao je.
„Nego zbog čega?“
„Zbog moje.“
„Misliš da te svastika vara sa mnom?!“
„Mislio sam.“
„Pa zato si našim ženama slao anonimne poruke?“
Spustio je glavu.
„Htio sam da vidim šta će se dogoditi.“
Nisam mogao vjerovati da su četiri odrasle osobe skoro uništile dva braka zbog sumnji, testova i anonimnih poruka.
Ali onda je izvadio telefon.
„Postoji još nešto.“
Pokazao mi je fotografiju moje žene kako sjedi u automobilu sa nepoznatim muškarcem.
„Kada je ovo snimljeno?“
„Prije tri sedmice.“
Pogledao sam fotografiju bolje.
Muškarac mi je djelovao poznato.
„Ko je on?“
„Zato sam te zapravo pratio. Htio sam da saznam da li ga poznaješ.“
Kada sam došao kući, pokazao sam fotografiju supruzi.
Čim ju je ugledala, lice joj je potpuno problijedjelo.
„Odakle ti ovo?“
„Ko je čovjek?“
Sjela je.
„Morala sam ti ranije reći.“
„Reći šta?“
„To nije ljubavnik.“
„Onda ko je?“
Dugo je ćutala.
„Moj otac.“
Počeo sam da se smijem.
„Tvoj otac je mrtav već dvadeset godina.“
„Tako sam i ja mislila.“
Zaledio sam se.
„Kako misliš — mislila?“
Iz torbe je izvadila kovertu.
„Prije dva mjeseca dobila sam pismo. Čovjek tvrdi da je moj biološki otac i da čovjek kojeg sam cijeli život zvala tatom nije bio moj pravi otac.“
„Jesi li uradila DNK test?“
Klimnula je glavom.
„Jesam.“
„I?“
Pružila mi je nalaz.
Rezultat je potvrđivao očinstvo.
Ali uz nalaz je bila još jedna stranica.
„Šta je ovo?“
Počela je plakati.
„Laboratorija je pronašla još jedno blisko porodično podudaranje. Čovjek kojeg su pronašli nosi tvoje prezime — i izgleda da je tvoj rođeni stric.“