Čim je sjela za sto, uzela je telefon i počela nekome ubrzano pisati. Vidjelo se da je nervozna.
Tata ju je pogledao, ali se ponašao kao da je prvi put vidi.
Mama je donijela večeru, a ja sam odlučio da čekam pravi trenutak.
„Tata, ovo je djevojka o kojoj sam ti pričao.“
„Drago mi je“, rekao je potpuno mirno.
Ona jedva izusti:
„Takođe.“
Tokom cijele večere gotovo ništa nije jela. Stalno je gledala prema vratima i telefonu.
Kad smo ostali sami u kuhinji, pitao sam je:
„Šta ti je?“
„Ništa, samo mi nije dobro.“
Tada sam odlučio da je suočim.
„Znam da si bila kod mog oca na pregledu.“
Potpuno je problijedjela.
„On ti je rekao?!“
„Rekao mi je dovoljno.“
Odmah je počela da se pravda:
„Kunem ti se, nisam te prevarila.“
„Pa od koga si onda dobila infekciju?“
Spustila je pogled.
„Postoji nešto što ti nisam rekla.“
Priznala je da je nekoliko mjeseci prije nego što smo počeli vezu bila sa drugim muškarcem i da nije znala da neke infekcije mogu dugo proći bez simptoma.
Nisam znao da li da joj vjerujem.
Tada je tata ušao u kuhinju.
„Moram nešto da vam kažem.“
Pogledao sam ga zbunjeno.
„Šta sad?“
„Nisam smio tebi uopšte govoriti da je ona bila moj pacijent.“
Odmah sam shvatio da je napravio ozbiljnu grešku.
Djevojka je bila bijesna.
„Znači vi ste mu rekli zbog čega sam došla?!“
Tata je spustio pogled.
„Pogriješio sam.“
Pomislio sam da je to najveći problem te večeri.
Ali onda je djevojka otvorila poruke na telefonu i pokazala mi kome je pisala čim je ušla u kuću.
Bio je to njen otac.
Poruka je glasila:
„Tata, nećeš vjerovati ko je otac mog dečka. To je doktor kojeg si mi rekao da izbjegavam.“
Pogledao sam je.
„Zašto bi ti otac rekao da izbjegavaš mog tatu?“
Nije odgovorila.
Tata je, međutim, potpuno problijedio kada je čuo ime njenog oca.
„Kako se ti prezivaš?“ pitao je.
Kada je odgovorila, tata je spustio čašu na sto.
„Nemoguće…“
„Šta nije moguće?“
Pogledao me i rekao:
„S njenim ocem nisam razgovarao više od dvadeset godina. Postoji razlog zašto… a taj razlog ima veze s tobom.“